Baza je ažurirana 17.04.2024.
zaključno sa NN 43/24
NN 114/2019 (26.11.2019.)
MINISTARSTVO ZNANOSTI I OBRAZOVANJA
Na temelju članka 27. stavka 9. Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi (»Narodne novine«, broj: 87/08, 86/09, 92/10, 105/10 – ispravak, 90/11, 16/12, 86/12, 94/13, 152/14, 7/17 i 68/18), ministrica znanosti i obrazovanja donosi
ODLUKU O DONOŠENJU KURIKULUMA ZA NASTAVNI PREDMET SRPSKI JEZIK I KULTURA U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA U REPUBLICI HRVATSKOJ (MODEL C)
I.
Ovom odlukom donosi se kurikulum za nastavni predmet Srpski jezik i kultura u osnovnim i srednjim školama u Republici Hrvatskoj (model C).
II.
Sastavni dio ove odluke je kurikulum nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura u osnovnim i srednjim školama u Republici Hrvatskoj (model C).
III.
Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u »Narodnim novinama«, a primjenjuje se za učenike 1. i 5. razreda osnovne škole i 1. razreda srednjih škola od školske godine 2019./2020., za učenike 2., 3., 6. i 7. razreda osnovne škole te 2. i 3. razreda srednjih škola od školske godine 2020./2021., a za učenike 4. i 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednjih škola od školske godine 2021./2022.
Klasa: 016-01/19-01/00201
Urbroj: 533-09-19-0006
Zagreb, 25. listopada 2019.
Ministrica prof. dr. sc. Blaženka Divjak, v. r.
SRPSKI JEZIK I KULTURA U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA U REPUBLICI HRVATSKOJ (MODEL C) (SJK)
UVOD
Pred vama je prijedlog nacionalnoga kurikuluma nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura po modelu C (SJK). Nacionalni kurikulumi nastavnih predmeta dio su sustava nacionalnih kurikulumskih dokumenata koji je Okvirom nacionalnoga kurikuluma određen kao sustav dokumenata kojima se na nacionalnoj razini iskazuju namjere povezane sa svrhom, ciljevima, očekivanjima, ishodima, iskustvima djece i mladih osoba, s organizacijom odgojno- -obrazovnoga procesa i s vrednovanjem.
Svi nacionalni kurikulumski dokumenti oblikovani su s idejom o djetetu i mladoj osobi kao središnjemu sudioniku odgojno-obrazovnoga procesa. Djeci i mladim osobama, roditeljima, odgojno-obrazovnim djelatnicima kurikulumski dokumenti jasno ukazuju na odgojno- -obrazovna očekivanja i ishode koja postavljamo pred djecu i mlade osobe. Razvojni su i otvoreni dokumenti koje je moguće promijeniti kao odgovor na potrebe djece i mladih osoba, odgojno-obrazovnih djelatnika i ustanova, novih znanstvenih i tehnoloških spoznaja i onih proizišlih iz prakse. Nacionalnim kurikulumima nastavnih predmeta određuju se svrha, ciljevi, struktura, odgojno-obrazovni ishodi i razine njihove usvojenosti, učenje i poučavanje, povezanost s drugim predmetima, odgojno-obrazovnim područjima i međupredmetnim temama te vrednovanje usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda u predmetu.
Domene/koncepti u organizaciji predmetnoga kurikuluma čine strukturu gradiva određenoga predmeta i protežu se tijekom cijeloga razdoblja poučavanja predmeta. Unutar svake domene/koncepta određeni su odgojno-obrazovni ishodi.
Odgojni-obrazovni ishodi predstavljaju jasne i nedvosmislene iskaze o tome što očekujemo od učenika u određenoj domeni/konceptu predmeta na kraju određene godine učenja. Određeni su kao poželjna znanja, vještine i stavovi koji se napredovanjem u odgojno-obrazovnome sustavu usložnjavaju. Tijekom godina učenja ishodi čine zaokruženu, logičku cjelinu učenja i poučavanja u određenoj predmetnoj domeni/konceptu. Kao cjelina tijekom svih godina učenja i poučavanja određuju ukupna iskustva učenja u određenome predmetu.
Svaki je ishod oblikovan kao cjelina koja, uz formulaciju ishoda, uključuje i razradu ishoda, preporuke za njegovo ostvarivanje i opis razina usvojenosti.
Čitanje ishoda stoga, osim na samu formulaciju ishoda, mora biti usmjereno i na ostale njegove komponente. Razrada ishoda uključuje preciznije određenje aktivnosti i sadržaja u okviru pojedinoga ishoda ili skupine ishoda. Za sve ishode određene su razine njihove usvojenosti. Opisi razina usvojenosti preciznije određuju dubinu i širinu svakoga ishoda i opisuju očekivana postignuća učenika na kraju određene godine učenja, čime se olakšava planiranje i provedba vrednovanja. Osim razrade samih odgojno-obrazovnih ishoda, u većini kurikuluma nastavnih predmeta navode se i preporuke za njihovo ostvarivanje. Od učenika se očekuje ostvarivanje svih odgojno-obrazovnih ishoda.
Poznata je izreka da »vrijediš onoliko koliko jezika govoriš«. Ipak, koliko god je danas, u svijetu koji je postao globalno selo, važno govoriti barem jedan strani jezik, nikako ne bismo smjeli zanemariti ni svoj, materinski jezik. Jezik je bitan dio kulturnoga, nacionalnoga, ali i osobnoga identiteta. Tim jezikom izgovaramo prve riječi, priče i pjesme, učimo kazivati svoje misli, osjećaje i doživljaje, njime govore naši roditelji i prijatelji. Materinski jezik stječemo, ali uvijek ga je potrebno njegovati.
Jezik je živa snaga s kojom je vezana ne samo kultura nego i samo postojanje jednoga naroda. (Ivo Andrić)
U neprestanoj utrci za vremenom i profitom, čemu veći dio čovječanstva danas robuje, u eri globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja zamjenjujući ih univerzalnim i pomalo bezličnim vrijednostima, mnoge se kulture prepleću i razvijaju pod utjecajem drugih kulturnih obrazaca. Ipak, svaka od njih mora zadržati dio svoje autentičnosti. Suština duhovnoga razvoja jednoga naroda na najbolji se način razumije proučavanjem kulturne baštine i tradicije.
A. SVRHA I OPIS PREDMETA
Srpska nacionalna manjina ima bogatu tradiciju koja je zbog spleta različitih povijesnih okolnosti bila suočena s brojnim iskušenjima svoga očuvanja. Zbog toga su mnogi običaji tijekom dugoga razdoblja izgubljeni ili potisnuti. Danas, u izmijenjenim okolnostima, unutar srpskoga entiteta prisutna je izraženija težnja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst suvremenoga života.
Predmet Srpski jezik i kultura namijenjen je pripadnicima srpske nacionalne manjine i svima koji ga žele učiti. Omogućava djeci koja žive u višekulturnoj i višeetničkoj zajednici cjelovitije učenje o zavičaju, kulturi i običajima naroda s toga područja, a u cilju boljega razumijevanja sebe i vlastitoga identiteta te upoznavanja i poštovanja drugih, što je od iznimne važnosti za izgradnju međukulturnoga društva.
Potiče učenike na osobni razvoj i izražavanje, djelotvornu komunikaciju s drugima u različitim životnim situacijama te sudjelovanje u brojnim aktivnostima (učenje, društvene i kulturno-umjetničke aktivnosti itd.).
Učeći se od najranije dobi poštovanju drugih zajednica u svojoj okolini, djeca se uče skladnomu životu s drugima. Svrha takva pristupa kurikulumu predmeta Srpski jezik i kultura očuvanje je i izgradnja nacionalnoga i kulturnoga identiteta te oblikovanje zrele, odgovorne, cjelovite osobe pozitivno orijentirane prema društvu i kulturi. Da bismo uistinu mogli razumjeti druge, prije svega moramo poznavati i razumjeti vlastitu kulturu i identitet. Tako ćemo potaknuti i stalno preispitivati vlastite stavove i pogled na svijet, odnosno gledanje iz perspektive drugih i drukčijih.
Jezik i kultura imanentne su ljudskomu rodu. Jezikom komuniciramo, izražavamo stavove i pripadnost te usvajamo nova znanja. Kultura je nematerijalna kategorija koja nosi obilježja sredine u kojoj živimo, njezine povijesti, tradicije, običaja i vjerovanja.
Osim jezikoslovlja predmet uključuje i stjecanje znanja o Srbiji i njezinoj kulturi u širemu smislu (povijesti, kulturnoj i prirodnoj baštini, ali i suvremenome životu), što će doprinijeti boljemu razumijevanju vlastitoga nacionalnog identiteta i razvijanju osjećaja pripadnosti. Vrlo je važno očuvati vlastiti kulturni identitet koji svaki narod i zemlju čini jedinstvenom i prepoznatljivom u svijetu.
Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumeti i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi. (Vuk Stefanović Karadžić)
B. ODGOJNO-OBRAZOVNI CILJEVI UČENJA I POUČAVANJA PREDMETA
Učenici:
1. pisanim i usmenim izražavanjem komuniciraju služeći se srpskim jezikom i pismom
2. upoznaju, njeguju, čuvaju i promiču kulturu kao dio nacionalnoga i kulturnoga identiteta na djelima srpske književnosti, kazališne i filmske umjetnosti te ostalim umjetničkim ostvarenjima čime pridonose različitosti višekulturne sredine u kojoj žive
3. upoznaju, proučavaju i čuvaju materijalnu i nematerijalnu baštinu svoga naroda što doprinosi izgradnji osobnoga identiteta
4. kreativno se izražavaju likovnim, glazbenim i književnim stvaranjem, iskazuju svoj doživljaj umjetničkih djela čime izgrađuju otvoreni duh za razumijevanje različitih kultura i načina života.
C. DOMENE U ORGANIZACIJI PREDMETA SRPSKI JEZIK I KULTURA (MODEL C)
Kurikulum Srpskoga jezika i kulture po modelu C podrazumijeva učenje o vlastitoj kulturi koje stvara temelje za njegovanje kulturnih različitosti. Bitna odrednica ovoga područja jest da i djeca pripadnika većinskoga naroda uče o manjinskim kulturama kao dijelu zajedničke kulturne baštine. Unutar područja razvijaju se vještine izražavanja, kritičkoga mišljenja, kreativnosti te sporazumijevanja i međuljudskoga djelovanja. Jezičnom se komunikacijom izražava kulturno nasljeđe i prenosi kultura življenja, razmjenjuju se ideje, mišljenja i osjećaji te vrijednosti, norme i običaji srpske zajednice.
Odgojni sadržaji i njihovo povezivanje s obrazovnim temama podupiru izgradnju nacionalnoga identiteta učenika. Učeći o svojim korijenima, učenici će naučiti cijeniti svoj jezik i narod uz poznavanje i poštovanje tuđih. Međukulturno obrazovanje teži razvijanju održivoga načina života u višekulturnome društvu izgradnjom razumijevanja, uzajamnoga poštovanja te dijaloga među pripadnicima različitih kultura. Domene Govorim i pišem, Čitam i stvaram te To sam ja zahtijevaju poznavanje vlastite kulture, preispitivanje duboko ukorijenjenih stavova, uvjerenja, pogleda na svijet te razvijaju sposobnost gledanja iz perspektive drugih i drukčijih. Takva sposobnost ne razvija se intuitivno, ona se uči i stječe. Upoznavanje kulture Srba i njihovih običaja, otvaranje komunikacije, izgradnja odnosa s drugima te razvijanje svijesti da je izgradnja zajednice u kojoj živimo jedino moguća uz uključivanje svih njezinih sudionika nužno je ne samo radi poticanja procesa uspostave povjerenja među pripadnicima različitih etničkih skupina već i kao priprema za život u višekulturnoj Europi.
Odabirom predmeta Srpski jezik i kultura učenicima se pruža mogućnost da primjenom novih medija doživljaj čitanja produbljuju, dijele i dalje kreativno razvijaju. Kao aktivni sudionici učenici odabiru sadržaje o kojima žele više doznati (npr. kultura i običaji u lokalnoj zajednici) i na taj način stječu ključne kvalifikacije kao što su kompetencija čitanja, govora i medijska kompetencija, koje su izuzetno značajne za aktivno sudjelovanje u društvu. Novim metodama povećava se interes i motivacija učenika, ostvaruje kvalitetnija nastava u kojoj učenici i učitelj stvaraju interaktivan i suradnički odnos zasnovan na konstruktivizmu jer učenici sami stječu vlastito znanje na temelju prijašnjih iskustava i vlastitih mogućnosti.
Zaboraviti pretke znači biti potok bez izvora, stablo bez korijena. Izreka upozorava na važnost očuvanja i njegovanja baštine koju prenosimo na učenike. Nematerijalna kulturna baština obuhvaća razne oblike i pojave stvaralaštva, a osobito jezik, govor i usmenu književnost svih vrsta, folklorno stvaralaštvo u području glazbe, plesa, predaje, igara, obreda i običaja, kao i druge tradicionalne pučke vrednote, umijeća i obrte.
Tradicijska kultura neprocjenjiv je dio sveukupne kulture svakoga naroda, stoljećima čuvana i njegovana na istome mjestu na kojemu je i nastala.
OPIS DOMENA
Govorim i pišem
Jezik je najvažnije, najopćenitije upotrebljavano oruđe kojim raspolažu jezične zajednice i svaki pojedinac zasebno. Smisao je njegova postojanja komunikacija, stoga treba biti razumljiv, ustaljen. Srpski književni jezik nije identičan svakidašnjemu govoru.
Svrha je domene Govorim i pišem samostalna verbalna i pisana komunikacija srpskim standardnim jezikom i ćiriličnim pismom. Učenici se osposobljavaju za uspješno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove pisane i usmene upotrebe i u različitim komunikacijskim situacijama: govornik, slušatelj, sugovornik. Ovladavanjem osnovnim zakonitostima srpskoga jezika potiče se ljubav prema materinskomu jeziku, potreba njegova njegovanja i unapređivanja kao i razumijevanje važnosti književnoga jezika za život zajednice srpske nacionalne manjine, ali i osobni razvoj. Nastava jezika, ovladavanje pravogovornom i pravopisnom normom u funkciji je osposobljavanja učenika za pravilnu komunikaciju suvremenim srpskim jezikom. Učenik doživljava jezik kao niz mogućnosti koje mu služe u izražavanju. Svoje znanje čovjek tradicionalno prenosi jezikom. Tako svaka nova generacija prima znanja o prošlim generacijama, stvara svijest o budućima. Jezik tradicijom urasta u društvo. Čovjek tradiciju uči.
Kod učenika se izgrađuje jezična tolerancija, oblikuje mišljenje o govoru mržnje kao negativnoj pojavi u društvu.
Čitam i stvaram
Domena Čitam i stvaram temelji se na književnome tekstu. Kao stvaralačka jezična djelatnost književnost je sastavni dio svakodnevnoga života. Svrha je ove domene upoznati učenike s književnim stvaralaštvom srpskih književnika te poticati stvaralaštvo na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva. Osim razvijanja čitalačke sposobnosti, sposobnosti interpretacije i vrednovanja književnoga teksta, cilj je i razvoj kreativne verbalne i neverbalne komunikacije, kritičkoga mišljenja i stvaralaštva Usavršavanjem tehnike čitanja i poticanjem pozitivnoga odnosa prema čitanju učenici će razvijati razumijevanje, vrednovanje i tumačenje različitih autorskih tekstova srpske nacionalne književnosti, njihovo interpretiranje te izražavanje vlastitih stavova i razmišljanja. Čitanje tekstova na materinskome jeziku, osim što obogaćuje duh i vokabular, pozitivno utječe na stav učenika prema čitanju općenito. Upoznavanjem učenika s književnim stvaralaštvom srpskih književnika razvija se osobni i nacionalni kulturni identitet što doprinosi razumijevanju općekulturnoga nasljeđa.
To sam ja
Svrha je ove domene omogućiti učeniku upoznavanje obilježja svoje uže okoline, mjesta i zavičaja u kojemu živi te Srbije kao države. Učenikovo iskustvo polazište je za izbor sadržaja i metoda u kreiranju nastave. Aktivnim sudjelovanjem, stvaranjem i odgovorom na umjetnost učenik izražava svoje stavove, kritičko mišljenje, iskustva i osjećaje. Stječe spoznaje o uzrocima i posljedicama vremena i prostora na običaje i način života, a proučavanjem umjetničkih djela nacionalne kulture razvija estetsku zrelost i kritičnost. Učenik proučava, istražuje, upoznaje i opisuje povijesne i važne ličnosti, razdoblja i događaje te upoznaje geografska obilježja i prirodnu raznolikost Srbije. Integrirani pristup nastavi omogućava upoznavanje i prihvaćanje sebe kao pojedinca s određenim identitetom u interakciji s okolinom te razvija spremnost za izazove koje donosi život u višekulturnoj zajednici i Europi bez granica. Duhovne, moralne, umjetničke i znanstvene djelatnosti nekoga društva ili razdoblja omogućavaju učenicima prihvaćanje i čuvanje kulturnih vrijednosti i narodnih običaja Srba u cilju razumijevanja i poštovanja drugih kultura. Odabrane teme omogućavaju razvoj cjelokupne osobe i shvaćanje pojma živjeti različitosti.
D. ODGOJNO-OBRAZOVNI ISHODI
Odgojno-obrazovni ishodi jasni su i nedvosmisleni iskazi očekivanja od učenika u određenoj domeni predmeta Srpski jezik i kultura u pojedinoj godini učenja i poučavanja.
Ishodima se odgovara na najvažnije pitanje u cijelome odgojno-obrazovnom procesu: što učenici znaju, mogu učiniti i koje stavove/vrijednosti imaju razvijene u određenome organizacijskom području.
Ishodi se određuju kao znanje, vještine, sposobnosti, stavovi/vrijednosti koje učenik stječe tijekom svoga školovanja. Oni iskazuju što se od učenika očekuje u određenoj predmetnoj domeni te pojedinoj godini poučavanja predmeta.
Odgojno-obrazovne ishode čine: formulacija ishoda, razrada ishoda i razine usvojenosti ishoda. Dio je ishoda i preporuka koja sadržava upute za njihovo ostvarivanje.
Razrada odgojno-obrazovnih ishoda podrazumijeva preciznije određenje aktivnosti i sadržaja u okviru pojedinoga ishoda. Sadržaji kojima se ostvaruju odgojno-obrazovni ishodi iz domene Čitam i stvaram uglavnom su književna djela čiji se popis nalazi iza tablice ishoda.
Od učenika se očekuje ostvarivanje svih odgojno-obrazovnih ishoda, ali na različitoj razini usvojenosti.
Razine usvojenosti odgojno-obrazovnoga ishoda opisno određuju širinu znanja, dubinu razumijevanja i stupanj razvijenosti vještina i usvojenosti stavova u četirima kategorijama (zadovoljavajući, dobar, vrlo dobar i izvrstan). U ovome dokumentu nalazi se samo razina usvojenosti »dobar«.
| OZNAKA |
OBJAŠNJENJE OZNAKE |
| SJK OŠ |
Srpski jezik i kultura, osnovna škola |
| SJK SŠ |
Srpski jezik i kultura, srednja škola |
| A. |
domena Govorim i pišem |
| B. |
domena Čitam i stvaram |
| C. |
domena To sam ja |
| A.1. |
domena Govorim i pišem, prvi razred |
| A.1.1. |
domena Govorim i pišem, prvi razred, prvi ishod |
| Ishodi |
Razrada ishoda |
Odgojno-obrazovni ishodi na razini usvojenosti »dobar« na kraju razreda |
| 1. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.1.1. Učenik izgovara glasove, riječi i rečenice na temelju slušanoga teksta, razgovara služeći se fondom riječi primjereno uzrastu. |
− pravilno izgovara glasove, glasovne skupove, riječi i rečenice − primjenjuje osnovna načela vođenja razgovora: započinje razgovor, sudjeluje u njemu, pažljivo sluša sugovornika − poštuje pravila uljudnoga obraćanja − ukratko obrazlaže svoju ideju ili prijedlog − razlikuje govorne karakteristike učitelja, roditelja, prijatelja |
− izgovara glasove, riječi, rečenice prema modelu; započinje razgovor, pita i odgovara na pitanja prema vlastitim potrebama; izražava potrebe, misli, osjećaje poštujući osnovna načela vođenja razgovora |
| SJK OŠ A.1.2. Učenik govori jednostavne tekstove u skladu s jezičnim razvojem i iskustvom. |
− prepričava tekst, slikovnicu, kazališnu predstavu (lutkarsku), animirani film, radijsku ili televizijsku emisiju… − priča stvaran doživljaj i događaj iz mašte − opisuje na temelju promatranja osobe, predmete, biljke, životinje iz neposrednoga okružja (uočava, otkriva, uspoređuje…) − poznaje značenje riječi kojima se služi u svakodnevnoj komunikaciji i školskim tekstovima − služi se antonimima |
− govori jednostavne tekstove u skladu s vlastitim iskustvom |
| SJK OŠ A.1.3. Učenik piše kratak tekst poštujući pravopisnu normu. |
− piše velikim tiskanim ćiriličnim slovima − prepisuje rečenice, kraće tekstove sa zadatkom − samostalno sastavlja kratak opisni tekst (iznosi bitna obilježja): opisuje predmet ili biće na temelju promatranja ili sjećanja − popunjava jednostavne obrasce osobnim podatcima − samostalno piše čestitku i kratku poruku − poštuje pravopisnu normu − razlikuje i samostalno stvara rečenice različite po komunikacijskoj funkciji, pravilno upotrebljava interpunkcijske znakove |
− piše riječi i oblikuje kratke rečenice tiskanim ćiriličnim slovima |
| NAPOMENA: |
Ovladavanje ćiriličnim tiskanim slovima može biti odgođeno za drugi razred na temelju učiteljeve procjene. |
|
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.1.1. Učenik razumije pročitani književni/neknjiževni tekst. |
− izražava svoja zapažanja, misli i osjećaje nakon slušanja/čitanja teksta i povezuje ih s vlastitim iskustvom − kazuje o čemu tekst govori i prepoznaje književne vrste prema obliku u skladu s jezičnim razvojem i dobi − iznosi mišljenje o postupcima likova te ih uspoređuje s vlastitim postupcima i postupcima osoba koje ga okružuju |
− izražava svoje misli i osjećaje nakon čitanja teksta; usmeno odgovara na pitanja o sadržaju teksta i opisuje situacije iz svakodnevnoga života slične onima u tekstu |
| SJK OŠ B.1.2. Učenik čita pjesme i kraće tekstove prilagođeno tekstnoj situaciji i intonaciji standardnoga srpskog jezika. |
− odabire ponuđene književne/neknjiževne tekstove i čita ih s razumijevanjem prema vlastitome interesu − ovladava intonacijom standardnoga srpskog jezika − prilagođava čitanje tekstnoj situaciji − prepoznaje ekavski i jekavski oblik riječi u odabranome tekstu |
− odabire tekstove među ponuđenima i čita tekstove prema vlastitome interesu; ovladava intonacijom standardnoga srpskog jezika i prilagođava čitanje tekstnoj situaciji |
| SJK OŠ B.1.3. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− izražava se na zavičajnome govoru − dramatizira tekstove i priprema se za izvedbu na standardnome srpskom jeziku − izražava se crtežom i pokretom prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima − sastavlja vlastiti razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i riječi zavičajnoga govora (ako postoje) − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.1.1. Učenik upoznaje tradiciju i običaje svoje obitelji i srpskoga naroda. |
− govori o sebi i svojoj obitelji − govori o značajnim obiteljskim proslavama blagdana (Uskrs, zimski običaji, Božić, nacionalni praznici) |
− prepoznaje svoju ulogu i posebnost, ulogu i posebnost drugih te interese i vrijednosti zajednice kojoj pripada i pridonosi |
| SJK OŠ C.1.2. Učenik upoznaje zvučne primjere glazbenih igara, napjeva, dječjih pjesama. |
− samostalno ili u skupini izvodi tradicionalne glazbene forme, brojalice, napjeve, narodne igre i dječje pjesme − razlikuje tradicionalnu i modernu glazbu |
− slušno opaža glazbeno – -izražajne elemente i prepoznaje skladbu; glazbeni primjer izvodi samostalno i/ili u skupini |
| SJK OŠ C.1.3. Učenik se likovno izražava na zadanu temu. |
− prepoznaje likovne elemente srpske narodne tradicije zavičaja te ih likovno interpretira različitim tehnikama − koristeći se različitim tehnikama, izrađuje tematske ukrase |
− učenik prepoznaje različite oblike umjetničkoga izražavanja; izražava se likovnim jezikom unoseći kreativne elemente u izraz |
| 2. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.2.1. Učenik govori i razgovara o temama iz svakodnevnoga života, izražava misli i osjećaje poštujući načela vođenja razgovora. |
− razgovara poštujući načela vođenja razgovora: započinje razgovor, sudjeluje, sluša sugovornika, okončava razgovor − poštuje pravila uljudnoga obraćanja − u kratkim crtama iznosi svoju ideju, tvrdnju, objašnjava je |
− razgovara o temama iz svakodnevnoga života u skladu s vlastitim iskustvom i poštujući načela vođenja razgovora |
|
|
− uočava razlike između zavičajnoga govora i jezika kojim se služi u nastavi srpskoga jezika i kulture − pravilno intonira rečenice različite po komunikacijskoj funkciji, potvrdne ili niječne − služi se umanjenicama, uvećanicama, riječima suprotnoga značenja, riječima istoga značenja |
|
| SJK OŠ A.2.2. Učenik govori kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu s temom. |
− prepričava kraći pripovjedni ili obavijesni tekst, kazališnu predstavu, animirani film, televizijsku ili radijsku emisiju na temelju upute, izdvaja važne ili zanimljive detalje − svojim riječima prema planu opisuje predmet na osnovi neposrednoga promatranja − opisuje lik prema planu opisa − priča na zadanu temu |
− oblikuje i govori kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu s temom |
| SJK OŠ A.2.3. Učenik piše pisanim ćiriličnim slovima rečenice i kratke tekstove poštujući pravopisnu normu. |
− piše pisanim ćiriličnim slovima − gradi nove riječi − piše kratke rečenice jednostavne strukture − samostalno piše kratak opisni tekst: prema planu opisa i na osnovi neposrednoga promatranja opisuje predmet ili lik − samostalno piše poruku, čestitku, pozivnicu, razglednicu − piše kraću priču na temelju zadanih riječi − poštuje pravopisnu normu − sastavlja i piše rečenice različite po komunikacijskoj funkciji, niječnosti ili potvrdnosti |
− oblikuje i piše jednostavne rečenice i/ili kratke tekstove pisanim ćiriličnim slovima; primjenjuje pravopisnu normu primjereno stupnju jezičnoga razvoja |
| Napomena: |
Učenik će pisati pisanim slovima ćirilice samo ako je ovladao tiskanim ćiriličnim slovima u prethodnome razredu. |
|
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.2.1. Učenik čita s razumijevanjem književni/neknjiževni tekst. |
− izražava svoja zapažanja, misli i osjećaje nakon slušanja/čitanja teksta i povezuje ih s vlastitim iskustvom − odabire tekstove među ponuđenima i čita ih s razumijevanjem prema vlastitome interesu − prepoznaje intonaciju standardnoga srpskog jezika − prepoznaje ekavski i jekavski oblik riječi u odabranome tekstu |
− izražava svoja zapažanja o pročitanome tekstu, povezuje situacije iz svakodnevnoga života slične onima u tekstu |
| SJK OŠ B.2.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− izražava se na zavičajnome govoru − dramatizira kraće tekstove i priprema se za izvedbu na standardnome srpskom jeziku prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima − izražava se pokretom − koristi se jezičnim vještinama i aktivnim rječnikom primjereno razvojnoj dobi − razlikuje standardni srpski jezik i zavičajni jezik pri usmenome i pisanome izražavanju − sastavlja vlastiti razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i riječi zavičajnoga govora (ako postoje) − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.2.1. Učenik izgrađuje svoj kulturni i nacionalni identitet. |
− prepoznaje obilježja tradicije svoga naroda ili kraja u kojemu živi − interpretira dječje pjesme i igre − izvodi dječju pjesmu, narodnu igru ili ples uz glazbenu pratnju − razlikuje tradicijske instrumente − prepoznaje folklorne elemente interijera − prepoznaje elemente tradicionalne kuhinje − posjećuje i aktivno sudjeluje u školskim i izvanškolskim kulturnim manifestacijama (Sveti Sava, Brankovi dani, Dan materinjeg jezika…) − njeguje običaje (Božić, Uskrs, običajne igre i pjesme, upoznaje pravoslavne manastire |
− izvodi melodijske i ritamske cjeline, uvažava glazbeno-izražajne sastavnice; prepoznaje glazbeni primjer; opisuje kulturne događaje i izdvaja događaje koji su mu zanimljivi |
| SJK OŠ C.2.2. Učenik uočava i koristi se pojedinim izvorima i informacijama iz svoje okoline izražavajući se o njima na kreativan način i služeći se različitim tehnikama. |
− koristeći se različitim likovnim tehnikama, ilustrira priču, pjesmu ili knjigu, izražava vlastiti doživljaj teme − izrađuje i oblikuje ukrasne i funkcionalne predmete od prirodnih materijala |
− rabi likovne materijale i primjenjuje postupke |
| 3. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.3.1. Učenik govori i razgovara u skladu sa zadanom ili odabranom temom, izražava svoje misli, potrebe, osjećaje poštujući načela vođenja razgovora. |
− pristojno razgovara − prilagođava intonaciju pri izgovaranju riječi, rečenica, iskaza, tvrdnji − razlikuje dijalog od monologa − tijekom razgovora o nekoj temi iznosi svoje tvrdnje, mišljenja, ideje, obrazlaže ih, sluša sugovornike i uvažava njihovo mišljenje − određuje značenje nepoznatih riječi i frazeologizama na temelju situacije i konteksta u kojemu su uporabljeni − razlikuje zavičajni govor od standardnoga srpskog jezika kojim se služi na nastavi srpskoga jezika i kulture te zavičajni zamjenjuje standardnim |
− razgovara o zadanoj temi i/ili slobodno odabranoj temi; izražava svoje potrebe, misli i osjećaje poštujući načela vođenja razgovora |
| SJK OŠ A.3.2. Učenik govori kratke tekstove jednostavnih struktura, razlikuje uvodni, središnji i završni dio govorenoga teksta. |
− sažeto prepričava pripovjedne tekstove, kazališne predstave za djecu, igrane filmove iznoseći ključne elemente i slijedeći tijek događaja − prepričava obavijesne tekstove − opisuje lik: izgled, ponašanje − opisuje prirodu na temelju neposrednoga promatranja − sluša i procjenjuje govor u televizijskim i radijskim emisijama za djecu − pripovijeda na zadanu temu ili slobodno odabrani događaj, jasno strukturira priču − sažeto izvještava o prošlome događaju (izlet, posjet knjižnici...) − koristi se sinonimijom kako bi izbjegao ponavljanje |
− govori kratke tekstove jednostavnih struktura; oblikuje uvodni, središnji i završni dio |
| SJK OŠ A.3.3. Učenik vođenim pisanjem oblikuje tekstove jednostavnih struktura o zadanoj ili slobodno odabranoj temi te primjenjuje pravopisnu normu u skladu sa stupnjem jezičnoga razvoja. |
− piše pisanim ćiriličnim slovima − primjenjuje usvojenu pravopisnu normu − piše jasnim i točno oblikovanim rečenicama, oblikuje raznovrsne sintaktičke konstrukcije − piše vođenim pisanjem prema kompozicijskome planu − piše kratak pripovjedni tekst o zadanoj ili samostalno odabranoj temi, jasno strukturira tekst − sastavlja opisni tekst: opis lika (izgled, ponašanje, karakter), opis prirode, jasno strukturira tekst − oblikuje vijest ili obavijest o nekome događaju − samostalno piše pismo, adresira ga − služi se riječima u osnovnome i figurativnome značenju |
− piše kratke tekstove jednostavnih struktura o zadanoj ili slobodno odabranoj temi; grafički strukturira tekst poštujući pravopisnu normu primjereno stupnju jezičnoga razvoja |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.3.1. Učenik čita s razumijevanjem književni/neknjiževni tekst. |
− iskazuje i objašnjava svoja zapažanja, misli i osjećaje nakon slušanja/čitanja teksta te povezuje sadržaj i temu s vlastitim iskustvom − odabire književne i neknjiževne tekstove među ponuđenima i čita ih s razumijevanjem prema vlastitome interesu − služi se osnovnim elementima dobre dikcije standardnoga srpskog jezika te prilagođava čitanje tekstnoj situaciji |
− iskazuje svoje misli i zapažanja o pročitanome tekstu te povezuje sadržaj i temu s vlastitim iskustvom; odgovara na pitanja o tekstu; ovladava elementima dobre dikcije standardnoga srpskog jezika |
| SJK OŠ B.3.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− izražava se na zavičajnome govoru − dramatizira tekstove i priprema se za izvedbu na standardnome srpskom jeziku prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima − izražava se pokretom i crtežom − koristi se jezičnim vještinama i aktivnim rječnikom standardnoga srpskoga jezika i zavičajnoga govora − piše kraće sastavke na standardnome srpskom jeziku − proširuje svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i na zavičajnome govoru (ako postoje) − koristi se svojim rječnikom prema potrebi − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip na osnovi pročitanoga teksta; piše kraće sastavke na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.3.1. Učenik uočava različitost osoba, njihovu važnost i važnost očuvanja zavičajne, odnosno nacionalne baštine. |
− demonstrira narodne običaje tijekom proslave blagdana − izrađuje i izlaže svoj rad (plakat, prezentaciju, ilustraciju, likovni rad, praktični rad i slično) |
− opisuje ulogu i utjecaj posebnosti zavičaja te daje primjer utjecaja pojedinca na očuvanje baštine |
| SJK OŠ C.3.2. Učenik se s prihvaćanjem odnosi prema umjetnosti, kulturi i kulturnoj baštini. |
− ilustrira i likovno oblikuje priče i legende − izrađuje elemente domaće radinosti − prepoznaje ime skladatelja i naziv skladbe − izvodi glazbeni napjev |
− oblikuje likovno rješenje na temu priče ili legende; izrađuje elemente domaće radinosti; prepoznaje skladbu te izvodi glazbeni napjev ili igru |
| 4. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.4.1. Učenik razgovara i raspravlja o zadanoj ili slobodno odabranoj temi poštujući načela vođenja razgovora. |
− razlikuje srpski književni jezik (standardni književni jezik kojim se govori u školi, kojim su napisane knjige, novine) od zavičajnoga govora − sudjeluje u spontanoj raspravi i iskazuje svoje ideje, zapažanja − zavičajni govor zamjenjuje srpskim književnim jezikom − jezični izraz prilagođava komunikacijskoj funkciji (formalno/neformalno) − ciljano i svrhovito razgovara poštujući usvojena načela vođenja razgovora − iznosi i obrazlaže ideju, brani stav, objašnjava tvrdnju primjereno dobi, uvažavajući sugovornika i poštujući pravo na različit stav − objašnjava i primjenjuje različita značenja riječi (višeznačnost) i izraza u govornim situacijama |
− razgovara i/ili raspravlja o zadanoj ili slobodno odabranoj temi poštujući načela vođenja razgovora |
| SJK OŠ A.4.2. Učenik govori kratke tekstove jednostavnih struktura usklađene sa svrhom govorenja. |
− razlikuje različite svrhe govorenje: predstavljanje, zahvale, čestitanja, isprike, prijedloge − sažeto prepričava pripovjedne i obavijesne tekstove, kazališne predstave za djecu, igrane filmove − poštuje kronološki slijed događaja izdvajajući ključne događaje i informacije − opisuje predmete, likove, pojave i odnose među njima − pripovijeda na zadanu temu ili po vlastitome izboru, drži se teme, jasno strukturira kazivanje, pravilno intonira rečenicu, dobro raspoređujući osnovnu i dodatne informacije − samostalno izlaže na temelju zadanoga istraživanja − sluša i procjenjuje govor u televizijskim i radijskim emisijama za djecu − određuje značenje nepoznatih riječi i frazeologizama na osnovi konteksta u kojemu se koriste − služi se riječima i izrazima u osnovnome i prenesenome značenju |
− govori kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu sa svrhom govorenja |
| SJK OŠ A.4.3. Učenik piše vođenim pisanjem tekstove jednostavne strukture u skladu sa svrhom te primjenjuje pravopisnu normu primjereno stupnju jezičnoga razvoja. |
− piše pisanim ćiriličnim slovima − primjenjuje usvojenu pravopisnu normu − piše cjelovitim i jasnim rečenicama, varira jezični izraz (red riječi u rečenici, vrste i duljinu rečenice) − sastavlja opis složenijih odnosa među stvarima, bićima, pojavama, jasno strukturirajući tekst − piše pripovjedni tekst prema planu i samostalno odabranoj temi jasno raspoređujući sadržaj (uvod, zaplet, rasplet) i odlomke − na temelju samostalnoga ili istraživanja u skupini sastavlja kratak izlagački tekst − izvještava o sebi, piše kratak autobiografski tekst − prilagođava jezični i stilski izraz tipu teksta |
− piše kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu sa svrhom i primateljem |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.4.1. Učenik čita s razumijevanjem književni/neknjiževni tekst. |
− iskazuje i objašnjava svoja zapažanja, misli i osjećaje nakon slušanja/čitanja teksta te povezuje sadržaj, temu i motive teksta s vlastitim iskustvom − odabire tekstove za razvijanje čitalačkih navika i čita ih s razumijevanjem prema vlastitome interesu − objašnjava razloge vlastitoga izbora knjiga za čitanje i izražava svoj stav o pročitanome te preporučuje knjige za čitanje − čita i kazuje različite vrste tekstova poštujući osnovne elemente dobre dikcije standardnoga srpskog jezika |
− iskazuje i objašnjava svoje misli i zapažanja o pročitanome tekstu i povezuje sadržaj, temu i motive s vlastitim iskustvom; odabire tekstove za čitanje prema interesu te objašnjava razloge vlastitoga izbora |
| SJK OŠ B.4.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− služi se zavičajnim govorom u usmenome i pisanome izražavanju − dramatizira tekstove prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima − izražava se pokretom − koristi se jezičnim vještinama i aktivnim rječnikom srpskoga jezika i zavičajnoga govora primjereno dobi − piše kraće pjesme i sastavke na standardnome srpskom jeziku − prikuplja vlastite uratke u radnu mapu prateći vlastiti napredak − proširuje svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i na zavičajnome govoru (ako postoje) − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara − razlikuje neknjiževne riječi od jezičnoga standarda |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip; piše kraće sastavke i pjesme na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.4.1. Učenik određuje položaj Srbije na geografskoj karti. |
− opisuje oblik granice i državne simbole Republike Hrvatske i Republike Srbije (himna, zastava, grb) − imenuje i pokazuje na zemljovidu najvažnije kulturno- – povijesne spomenike − imenuje i uspoređuje izgled svoga zavičaja s nekim reljefima u Srbiji |
− koristi se različitim izvorima informacija; objašnjava položaj Republike Hrvatske i Republike Srbije; snalazi se na zemljovidu |
| SJK OŠ C.4.2. Učenik razvija stav o očuvanju zavičajne baštine te svjesnost o nacionalnoj pripadnosti. |
− razgovara i iznosi stavove o pripadanju nekomu narodu − izvodi himnu i interpretira pjesme povezane s blagdanima − opisuje najvažnije pučke običaje i najpoznatije osobe − izdvaja važnije događaje iz zavičajne povijesti − imenuje zaštićena područja svoga zavičaja − likovno oblikuje rad na zadanu temu koristeći se različitim tehnikama i materijalima |
− opisuje važna postignuća znamenitih Srba, ustrojstvo Republike Hrvatske i Republike Srbije te njihova nacionalna obilježja; prepoznaje i izvodi glazbeno-izražajne elemente skladbe; oblikuje likovni rad na zadanu temu |
| 5. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.5.1. Učenik razgovara i raspravlja o zadanoj ili slobodno odabranoj temi. |
− raspravlja, izlaže ideju i brani stav − služi se riječima u osnovnome i prenesenome značenju − u razgovoru/izlaganju služi se riječima iz razlikovnoga rječnika − služi se sinonimima − poštuje pravila komunikacijskoga bontona − uočava važnost jezika za očuvanje identiteta |
− razgovara o svakodnevnim događajima i svojim interesima i primjenjuje vještine aktivnoga slušanja te poštuje pravila komunikacijskoga bontona |
| SJK OŠ A.5.2. Učenik piše tekstove jednostavnije strukture u skladu sa svrhom te primjenjuje pravopisnu normu primjereno stupnju jezičnoga razvoja. |
− primjenjuje usvojenu pravopisnu normu − piše tekst prema planu pisanja − sastavlja opis prema zadanoj temi (osoba, prostor) − izdvaja naslov, drži se teme − piše pismo (službeno, osobno) |
− piše tekstove poštujući pravopisnu normu |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.5.1. Učenik prosuđuje književni/neknjiževni tekst na temelju iskustva o svijetu oko sebe. |
− obrazlaže vlastiti neposredni doživljaj književnoga/ neknjiževnoga teksta i povezuje ga sa svijetom oko sebe − uočava i objašnjava ideje i problematiku u vezi s pročitanim tekstom − uspoređuje vlastito mišljenje o tekstu s mišljenjima drugih |
− opisuje vlastiti doživljaj teksta, povezuje ga sa svijetom oko sebe i uspoređuje ga s mišljenjima drugih učenika |
| SJK OŠ B.5.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− istražuje i izražava se o temi koja mu je bliska koristeći se zavičajnim govorom − dramatizira tekstove na standardnome srpskom jeziku prema vlastitome interesu, osmišljava scenografiju − izražava se pokretom i plesom − koristi se jezičnim vještinama i aktivnim rječnikom srpskoga jezika i zavičajnoga govora u pisanju kraćih pjesama i sastavaka − dopunjava svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i na zavičajnome govoru (ako postoje) − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara − razlikuje neknjiževne riječi od jezičnoga standarda prepoznajući ih kao jednakovrijedne iako funkcionalno drukčije |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip; piše kraće sastavke i pjesme na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.5.1. Učenik istražuje različite kulturne čimbenike u oblikovanju vlastitoga identiteta i njeguje pozitivan odnos prema srpskoj kulturnoj baštini te prema drugim kulturama. |
− prikuplja tekstove, priče, legende, slikovni materijal i sl. iz različitih izvora te stvara mape i zbirke prikupljenoga materijala − od prikupljenoga materijala odabire teme iz povijesti Srba (prapovijesno i antičko doba na prostoru današnje Srbije i Hrvatske, nalazišta i lokaliteti na području Srbije i Hrvatske te doseljavanje Slavena) koje predstavlja u obliku malih projekata |
− povezuje prikupljene informacije, opisuje slikovni materijal te provodi vlastiti mali projekt; na temelju prikupljenoga materijala donosi zaključke o svome identitetu |
| SJK OŠ C.5.2. Učenik istražuje i uspoređuje različita obilježja geografskoga prostora Srbije. |
− pretražuje različite izvore i prikuplja informacije o glavnome gradu i regijama − opisuje položaj i način života pojedinih društvenih skupina |
− opisuje položaj Srbije i Hrvatske; izdvaja i pokazuje na zemljovidu prirodno-geografske i upravne regije Srbije |
| SJK OŠ C.5.3. Učenik upoznaje umjetnička i tradicijska djela glazbene i likovne umjetnosti. |
− prepoznaje i razlikuje zvučne značajke folklorne glazbe − izrađuje plakat/prezentaciju i izlaže o glazbenome ili likovnome umjetniku te iznosi svoje mišljenje − upoznaje elemente narodnih nošnji Srba |
− prepoznaje kontekst u kojemu se izvodi/izvodila tradicijska glazba, razlikuje vokalnu i instrumentalnu tradiciju, prepoznaje karakteristična glazbala po izgledu i obilježju tona; prepoznaje djelo likovne umjetnosti |
| 6. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.6.1. Učenik oblikuje i govori tekstove jednostavnih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema smjernicama. |
− razlikuje različite svrhe govorenje: osobne, obrazovne i javne − sažeto prepričava − opisuje, pripovijeda, izvještava s različitih točaka gledišta − poštuje kronološki slijed događaja izdvajajući ključne događaje i informacije − opisuje predmete, likove, pojave i odnose među njima − pripovijeda na zadanu temu ili po vlastitome izboru − drži se teme − određuje značenje nepoznatih riječi i frazeologizama na osnovi konteksta u kojemu se rabe − služi se riječima i izrazima u osnovnome i prenesenome značenju |
− oblikuje i govori kratke tekstove jednostavnih struktura u skladu sa svrhom govorenja |
| SJK OŠ A.6.2. Učenik piše tekstove jednostavnih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema smjernicama. |
− piše opisni tekst (subjektivan i objektivan) − piše jasnim, cjelovitim, točno oblikovanim rečenicama − jasno strukturira tekst (uvodni, središnji i završni dio) − primjenjuje pravopisnu normu − služi se fondom riječi s obzirom na dob − piše obavijest o školskim događajima − piše kraće izvještaje o školskim događajima |
− oblikuje i piše tekstove primjenjujući pravopisnu normu |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.6.1. Učenik iskazuje doživljaj književnoga teksta / samostalno odabranoga književnog teksta. |
− povezuje i obrazlaže vlastita iskustva i stavove te ih uspoređuje s onima u književnome/ neknjiževnome tekstu − obrazlaže značenje odabranoga književnog/neknjiževnog teksta i povezuje ga s vlastitim iskustvom − preporučuje tekst drugim učenicima |
− iskazuje doživljaj teksta, povezuje i obrazlaže vlastita iskustva i stavove te ih uspoređuje s onima u tekstu; uočava svrhu teksta; obrazlaže razloge vlastitoga odabira teksta |
| SJK OŠ B.6.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− dramatizira tekstove i osmišljava scenografiju − koristi se jezičnim vještinama i aktivnim rječnikom srpskoga jezika primjereno dobi − piše kraće pjesme i sastavke na standardnome srpskom jeziku − dopunjava svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i riječi zavičajnoga govora (ako postoje) − uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara − razlikuje neknjiževne riječi od jezičnoga standarda prepoznajući da su jednakovrijedne |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova, osmišljavanju scenografije i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip; piše kraće pjesme i sastavke na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.6.1. Učenik uočava i opisuje prirodno-geografska i društveno-geografska obilježja Srbije. |
− opisuje određenu povijesnu ličnost, iznosi svoje spoznaje te tumači razloge njezine važnosti danas − provodi učeničke projekte o zanimljivostima Srbije − uspoređuje i opisuje geografska obilježja Srbije − analizira podatke prikupljene istraživanjem na zadanu povijesnu temu (stvaranje prvih srpskih država, kršćanstvo, srpski carevi) − izlaže svoj rad o povijesnim i geografskim obilježjima Srbije |
− odabire povijesnu ili geografsku temu, opisuje povijesni razvoj srpske države i važnost pojedinih povijesnih ličnosti; svoj rad izlaže samostalno ili u skupini |
| SJK OŠ C.6.2. Učenik istražuje djela kulturne baštine i tradicije važne u oblikovanju kulturesrpskoga naroda. |
− opisuje značajke pojedinoga glazbenog djela i iznosi svoj dojam i mišljenje − promatra, istražuje i opisuje likovna ostvarenja srpske kulturne baštine − izrađuje maketu manastira − izlaže rad o odabranome djelu te iznosi mišljenje o njegovim značajkama |
− prepoznaje djela srpske kulturne baštine te uočava osnovne značajke |
| 7. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.7.1. Učenik oblikuje i govori tekstove složenih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema planu te obrazlaže vlastito mišljenje. |
− razgovara na zadanu temu − drži se teme i osnovne ideje koju potkrepljuje odgovarajućim detaljima − izlaže stav i brani ideju − predstavlja svoj rad (prezentaciju) − koristi se primjerenom intonacijom i neverbalnom komunikacijom − poštuje pravila komunikacijskoga bontona |
− oblikuje i govori tekstove složenih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema planu pisanja; obrazlaže vlastito mišljenje |
| SJK OŠ A.7.2. Učenik piše tekstove složenih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i prema planu pisanja. |
− piše tekst prema planu pisanja − koristi se složenijim rečeničnim strukturama − piše jasnim i cjelovitim rečenicama − služi se fondom riječi primjereno uzrastu − poštuje pravopisna pravila i normu − ispravlja svoj tekst, kritički čita napisano, popravlja tekst i ispravlja pogreške − piše portret, vijest, prikaz, intervju |
− oblikuje i piše tekstove složenih pripovjednih i opisnih struktura u skladu s temom i planom pisanja |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.7.1. Učenik tumači književni/ neknjiževni tekst na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva. |
− tumači književni/neknjiževni tekst na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva primjenjujući književnoteorijska znanja − objašnjava utjecaj teksta na stvaranje mišljenja o sebi i drugima − obrazlaže vlastiti izbor književnih i neknjiževnih tekstova za čitanje i primjenjuje znanja s obzirom na tematiku, likove i način izlaganja − zastupa vlastito mišljenje i poštuje mišljenja drugih |
− tumači tekst i otkriva njegovo značenje s obzirom na žanrovska obilježja i vlastito čitateljsko iskustvo; objašnjava utjecaj teksta na stvaranje mišljenja o sebi i drugima; objašnjava vlastiti izbor teksta s obzirom na tematiku i likove |
| SJK OŠ B.7.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− dramatizira tekstove i priprema se za izvedbu na standardnome srpskom jeziku, osmišljava scenografiju − izražava se pokretom prema vlastitome interesu potaknut različitim iskustvima i doživljajima − služi se govornim vrednotama i aktivnim rječnikom srpskoga standardnog jezika i zavičajnoga govora − piše pjesme i sastavke na standardnome srpskom jeziku − dopunjava svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječi na srpskome i hrvatskome standardnom jeziku, ali i na zavičajnome govoru (ako postoje) − kritički uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara − razlikuje neknjiževne riječi od jezičnoga standarda sa sviješću o tome da su jednakovrijedne |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova, osmišljavanju scenografije i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip; piše pjesme i sastavke na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.7.1. Učenik izgrađuje pozitivan stav o važnosti nasljeđa i vlastitoga identiteta kao srpskoga, europskoga građanina i građanina svijeta iskazujući poštovanje prema drugima i drukčijima. |
− raspravlja o važnosti identiteta za narod − izrađuje turističke karte pojedinih regija Srbije i Hrvatske u kojima žive Srbi − promatra i opisuje arhitekturu i značenje kulturno-povijesnih spomenika Srbije i Hrvatske u područjima u kojima žive Srbi − izdvaja, opisuje i povezuje povijesna razdoblja u razvoju Srbije kao države (Srbija od 16. do 18. stoljeća, Srbija od 18. do 20. stoljeća, srpski ustanci) − opisuje važne bitke u povijesti Srbije − izdvaja i opisuje važnost srpskih velikana (glumci, znanstvenici, sportaši i slično) |
− opisuje raznolikost kulturnoga nasljeđa i važnost očuvanja nacionalne kulture; navodi i povezuje povijesna razdoblja u razvoju Srbije, navodi primjere kulturno- – povijesnih spomenika u Srbiji i hrvatskim područjima u kojima žive Srbi te opisuje njihove značajke |
| SJK OŠ C.7.2. Učenik upoznaje i istražuje primjere umjetničke glazbe i likovne umjetnosti. |
− sluša odabrane primjere klasične glazbe, instrumentalnih djela i filmske glazbe te uočava njihove značajke − osmišljava i predstavlja rad o odabranome glazbenom djelu, imenuje glazbene primjere i skladatelje − promatra likovna postignuća značajnih umjetnika, određuje razdoblje u kojemu su nastala te uočava glavne značajke |
− uspoređuje klasičnu, tradicijsku i popularnu glazbu prema izvođačkome sastavu, primjeni i kontekstu; prepoznaje likovna djela značajnih umjetnika i razdoblja u kojima su nastala |
| 8. razred OŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK OŠ A.8.1. Učenik oblikuje i govori tekstove složenih pripovjednih i opisnih struktura te jednostavnih raspravljačkih struktura u skladu s temom i prema smjernicama. |
− oblikuje i govori tekst u skladu sa svrhom govorenja − oblikuje i govori tekstove složenih opisnih i pripovjednih struktura te jednostavnih raspravljačkih struktura prema smjernicama − obrazlaže vlastito mišljenje i stajalište o različitim temama u skladu s dobi i vlastitim iskustvom te ga procjenjuje s obzirom na tuđa stajališta i mišljenja − piše komentar, osvrt |
− oblikuje i govori tekstove složenih opisnih i pripovjednih struktura te jednostavnih raspravljačkih struktura i iznosi vlastito mišljenje i stajalište u skladu s temom |
| SJK OŠ A.8.2. Učenik piše tekstove slobodnih opisnih i pripovjednih struktura. |
− planira sadržaj teksta postavljajući koncept i određuje glavni cilj i podciljeve − odabire i organizira glavne ideje u sadržajno jasne i gramatički točne rečenice oblikujući ih u odlomke − stvara složenije rečenične strukture − popunjava formalni obrazac s osnovnim podatcima o sebi − piše u skladu s pravopisnom normom |
− oblikuje i piše tekstove složenih opisnih i pripovjednih struktura u skladu s temom i pravopisnom normom |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK OŠ B.8.1. Učenik vrednuje književni/neknjiževni tekst i povezuje ga s vlastitim iskustvom. |
− uspoređuje problematiku književnoga/neknjiževnoga teksta s vlastitim iskustvom − objašnjava odnos proživljenoga iskustva i iskustva stečenoga čitanjem tekstova − tumači vlastita stajališta o tekstu − obrazlaže razloge vlastitoga izbora tekstova − promišlja o svrsi teksta, obilježjima pripadajućega žanra i autora |
− objašnjava odnos proživljenoga iskustva i iskustva stečenoga čitanjem teksta; prosuđuje tekst i obrazlaže vlastita stajališta; obrazlaže vlastiti izbor teksta i opisuje njegovu ulogu u skladu s vlastitim iskustvom |
| SJK OŠ B.8.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu i/ili sposobnostima. |
− dramatizira tekstove i osmišljava scenografiju − izražava se pokretom i plesom prema vlastitome interesu potaknut različitim iskustvima i doživljajima − služi se govornim vrednotama i aktivnim rječnikom srpskoga jezika i zavičajnoga govora primjereno dobi − piše pjesme i sastavke na standardnome srpskom jeziku − dopunjava svoj razlikovni rječnik u koji unosi riječ na srpskome i hrvatskome jeziku, ali i na zavičajnome govoru (ako postoje) − kritički uspoređuje svoj rječnik s rječnikom ostalih učenika radi bogaćenja vlastitoga vokabulara − razlikuje neknjiževne riječi od jezičnoga standarda sa sviješću da se radi o jednakovrijednim riječima |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova, osmišljavanju scenografije i izvođenju kraćih igrokaza; ilustrira tekst i crta strip; piše pjesme i sastavke na srpskome jeziku |
| C. TO SAM JA |
||
| SJK OŠ C.8.1. Učenik prepoznaje i opisuje nacionalne i kulturne motive koji su mu poznati iz svakodnevnoga života, tradicije, umjetnosti i medija. |
− upoznaje i istražuje dosege u područjima znanosti, umjetnosti, tehnike, kulture i sporta Srba − određuje i opisuje značajke klasične glazbe, opere te suvremene glazbe i imenuje nekoliko predstavnika − prepoznaje glazbeni primjer i navodi autora |
− opisuje nacionalni simbol (u vidu osobe, umjetničkoga, znanstvenoga, kulturnoga, sportskoga postignuća, posebnosti ili prirodne ljepote i slično) te izrađuje i izlaže prezentacijski rad |
|
|
− upoznaje i istražuje povijesna razdoblja Srbije te izrađuje prezentacijski rad na odabranu temu (Srbija u doba 1. i 2. svjetskog rata, moderno doba, Srbi u Hrvatskoj) − izrađuje turističku kartu Srbije sa svim obilježjima i prirodnim bogatstvima |
|
| SJK OŠ C.8.2. Učenik uspoređuje značajke svoje nacionalne kulture s ostalim kulturama na području Europe. |
− izrađuje rad u kojemu odgovara na pitanja: Kojim vrijednostima težim? Što mogu naučiti od drugih? Kako pridonosim napretku zajednice? Kako drugi utječu na mene? Kako ja utječem na druge? − opisuje državno uređenje Srbije i njezin položaj i ulogu u Europi |
− opisuje ulogu i položaj Srbije u Europi te iznosi svoje mišljenje o važnosti njegovanja i očuvanja vlastitoga nacionalnog identiteta; donosi zaključke o važnosti tolerancije i uvažavanja drugih i drukčijih |
TABLICA PRAVOPISNIH PRAVILA ZA OSNOVNU ŠKOLU
| 1. razred |
− piše prvu riječ u rečenici velikim slovom − piše velikim slovom vlastita imena i prezimena ljudi i imena naselja ili mjesta koja su mu poznata − piše rečenični znak na kraju rečenice |
| 2. razred |
− u pisanju rastavlja riječi na slogove na kraju retka − prepoznaje i rabi pravopisni znak spojnicu kod rastavljanja riječi na slogove na kraju retka − piše veliko početno slovo: početak rečenice, imena, prezimena, nadimke, imena ulica, trgova i naseljenih mjesta u bližemu okružju, imena ustanova s kojima se učenik svakodnevno susreće − piše rečenične znakove na kraju rečenice − pravilno piše niječnice (riječce ne i ni) − pravilno piše riječcu li u upitnim rečenicama |
| 3. razred |
− rastavlja riječi na slogove na kraju retka − prepoznaje i rabi pravopisni znak spojnicu − upotrebljava oznake za mjerne jedinice − piše veliko slovo: imena ulica, trgova, naseljenih mjesta, voda i gora u zavičaju, nebeskih tijela − primjenjuje pravila pisanja višečlanih imena s kojima učenik dolazi u doticaj − piše dvotočku i zarez u nabrajanju |
| 4. razred |
− rastavlja riječi na slogove na kraju retka − prepoznaje i rabi pravopisni znak spojnicu − upotrebljava oznake za mjerne jedinice − piše veliko slovo: imena ulica, trgova, naseljenih mjesta, geografskih imena u zavičaju, nebeskih tijela − primjenjuje pravilo pisanja višečlanih imena s kojima učenik dolazi u doticaj − piše dvotočku i zarez u nabrajanju − pravilno piše pokrate višečlanih naziva − razlikuje upravni i neupravni govor u pismu; pravilno rabi dvotočku, crticu i navodnike u pisanju upravnoga govora − pravilno piše posvojne pridjeve izvedene od vlastitih imena − piše oznake za mjerne jedinice |
| 5. razred |
− piše u skladu s gramatičkom normom prijedloge s/sa, k/ka ispred prototipnih i čestih riječi koje počinju suglasnikom ili suglasničkim skupinama s, š, z, ž, k, ps, ks i osobnom zamjenicom − piše u skladu s pravopisnom normom: piše prototipne i česte riječi u kojima su glasovi č, ć, dž, đ, dvoglas ie (riječi u kojima je provedena glasovna promjena); piše veliko i malo slovo u prototipnim i čestim pridjevima na -ski, -ški, -čki, -ev, -ov, -in; piše veliko slovo u jednorječnim i višerječnim izrazima/imenima (geografsko nazivlje u bližemu okružju); piše zarez odvajajući usklik od ostatka rečenice |
| 6. razred |
− točno piše oblike u futuru prvome, kondicionalu prvome, perfektu i aoristu − piše u skladu s pravopisnom normom: piše prototipne i česte riječi u kojima su glasovi č, ć, dž, đ, dvoglas ie (izvedenice); piše veliko slovo u jednorječnim i višerječnim izrazima/imenima (geografsko nazivlje u širemu okružju); piše pravopisne znakove radi pravilnoga čitanja i razumijevanja teksta; piše pravopisne znakove rastavljajući tekst na rečenice i rečenične dijelove |
| 7. razred |
− piše u skladu s pravopisnom normom: piše prototipne i česte riječi u kojima su glasovi č, ć, dž, đ, dvoglas ie (posuđenice, tuđice); piše veliko slovo u jednorječnim i višerječnim izrazima/imenima (blagdani, praznici, kulturne, umjetničke, političke, znanstvene i druge društvene priredbe); piše zarez radi odvajanja neovisnih dijelova rečenice (dozivanje, usklik) i u nabrajanju riječi i rečenica; piše prototipne i česte kratice i pokrate |
| 8. razred |
− piše u skladu s pravopisnom normom: piše prototipne i česte riječi u kojima su glasovi č, ć, dž, đ, dvoglas ie (neologizmi); piše veliko slovo u jednorječnim i višerječnim izrazima/imenima (ustanove, društva, pokreti, razdoblja, povijesni događaji); piše zarez u nezavisnosloženim i zavisnosloženim rečenicama; piše česte riječi iz stranih jezika; pravilno piše u uspravnome nabrajanju |
Srednja škola
Domena To sam ja od 1. do 4. razreda srednje škole ostvarivat će se zajedničkim ishodima jer se u vrijeme globalizacije znanja ciljevi poučavanja mijenjaju. Nemoguće je očekivati akumuliranje znanja koje se svakodnevno eksponencijalno povećava. Vrijedno je u učenicima razvijati radoznalost za promjene u okolini, poticati ih na istraživanje uočene pojave i izvođenje zaključaka na osnovi promatranoga. Također je vrlo bitno upućivati učenike na pretragu informacija iz različitih izvora znanja, poticati kritičko promišljanje o informacijama koje su dostupne i savjetovati korištenje računalnom tehnologijom kao sredstvom informiranja. Aktivnosti učenika, načini i metode rada te postignuća usklađuju se s uzrastom učenika.
| Ishodi |
Razrada ishoda |
Odgojno-obrazovni ishodi na razini usvojenosti »dobar« na kraju razreda |
| 1. razred − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK SŠ A.1.1. Učenik doživljava književni jezik kao sredstvo umjetničkoga izražavanja. |
− istražuje književni jezik i argumentira u čemu se sve ogleda njegovo normiranje ili standardizacija − uspoređuje nestandardne jezične inačice sa standardnima − smješta razvoj književnoga jezika kod Srba u društveni, povijesni i kulturni kontekst − zapisuje riječi te tako sastavlja svoj razlikovni rječnik |
− istražuje, uspoređuje, analizira i argumentira specifičnosti književnoga jezika te prepoznaje i zapisuje razlikovne riječi |
| SJK SŠ A.1.2. Učenik piše, oblikuje i govori opisne i pripovjedne tekstove. |
− određuje temu, oblik, namjenu i svrhu govorenja u slobodno odabranoj temi − oblikuje natuknice, koncept i logično strukturiran tekst prema obilježjima odabrane vrste teksta − s razumijevanjem se služi riječima sukladno temi u oblikovanju govorenih tekstova |
− oblikuje i govori opisne i pripovjedne tekstove i usklađuje govorenje sa svrhom i komunikacijskom situacijom |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK SŠ B.1.1. Učenik interpretira književni tekst srednjovjekovne i narodne srpske književnosti. Učenik upoznaje srednjovjekovnu i narodnu srpsku književnost. Učenik interpretira književni tekst i povezuje ga s tematskim, žanrovskim i stilskim obilježjima. |
− interpretira književni tekst srednjovjekovne i narodne srpske književnosti i povezuje interpretaciju s tematskim, žanrovskim, kompozicijskim i stilskim obilježjima − čita, doživljava i tumači književni tekst − primjenjuje ranije stečene osnovne književnoteorijske pojmove potrebne za interpretaciju književnoga teksta − uspoređuje umjetničku interpretaciju stvarnosti i povijesne činjenice |
− interpretira književni tekst i prepoznaje njegova tematska, žanrovska, kompozicijska i stilska obilježja |
| SJK SŠ B.1.2. Učenik samostalno odabire književni tekst za čitanje. |
− samostalno odabire (među više ponuđenih književnih tekstova) književni tekst za čitanje − vodi dnevnik čitanja − organizira klub čitatelja te drugima daje prijedloge i sugestije za čitanje − komentira svoje stavove, interese i navike povezane s pročitanim − navodi osnovne odlike stilskoga razdoblja pročitanoga književnog teksta − izražava svoje mišljenje o pročitanome tekstu − obrazlaže svoje razumijevanje teksta |
− samostalno odabire i čita književne tekstove te vodi dnevnik čitanja i raspravlja o tekstu; izražava svoje stavove o pročitanome |
| SJK SŠ B.1.3. Učenik istražuje rasprostranjenost srpskih dijalekata (na geografskome području Republike Srbije i Republike Hrvatske). |
− istražuje rasprostranjenost srpskih dijalekata, prikuplja materijale iz različitih izvora |
− istražuje, sastavlja i opisuje rasprostranjenost srpskoga jezika na dijalektološkoj mapi i uočava govornu raznolikost srpskoga jezika na dijalektološkoj mapi |
| C. TO SAM JA (1. − 4.R) |
||
| SJK SŠ C.1. − 4.1. Učenik se aktivno uključuje u upoznavanje različitih zajednica i kultura te osvješćuje višekulturnost. |
− izrađuje intervju/upitnik/anketu/ portfolio s temama: procesi globalizacije, razvoj društva, migracije stanovništva, razvoj arhitekture, umjetnost kao izraz identiteta, interkulturizam, raznolikosti u mome zavičaju, diskriminacija, narodni običaji, znameniti Srbi |
− koristeći se različitim izvorima informacija, odabire teme o kojima stvara mapu, zbirku, portfolio i slično; sudjeluje u debati i raspravi u skupini; iznosi svoje mišljenje o odabranoj temi |
| SJK SŠ C.1. − 4.2. Učenik stvara i dizajnira mrežnu stranicu, školski list/blog/kolumnu ili scensko djelo o temi povezanoj s nacionalnim manjinama. |
− samostalno priprema i oblikuje vlastite radove u kojima dolazi do izražaja kreativnost, inovativnost, originalnost, stvaralačko i kritičko mišljenje (školski list, kolumna, blog, video, kratki film, televizijska emisija, predstava i slično) |
− među ponuđenima odabire temu te oblikuje rad služeći se različitim materijalima, tehnikama i web alatima |
| SJK SŠ C.1. − 4.3. Učenik istražuje i obogaćuje svoj identitet novim dimenzijama uspoređujući i vrednujući odnose: lokalno − globalno, tradicionalno − moderno, moderno − postmoderno, većinsko − manjinsko, duhovno − materijalno, srpski identitet − višekulturnost. |
− potiče razvoj tolerancije, -objašnjava nastanak i razvoj predrasuda − osmišljava projekt na temu ljudskih i manjinskih prava primjenjiv u svojoj okolini − objašnjava pojam kulturnoga identiteta na vlastitome primjeru |
− navodi ustavna i zakonska prava nacionalnih manjina; navodi probleme s kojima se susreću pripadnici nacionalnih manjina; navodi načine i postupke integracije nacionalnih manjina |
| 2. razred SŠ − 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK SŠ A.2.1. Učenik istražuje početak standardizacije srpskoga jezika. |
− objašnjava i procjenjuje važnost rada Vuka Karadžića za srpski jezik i kulturu − analizira odnos ćirilice i latinice i njihovu primjenu kod Srba − iznosi osnovne činjenice o početku standardizacije književnoga jezika i pravopisa kod Srba u prvoj polovici 19. st. − zapisuje riječi te tako sastavlja svoj razlikovni rječnik |
− istražuje i tumači osnovne činjenice o početku standardizacije književnoga jezika i pravopisa kod Srba te prepoznaje, zapisuje i objašnjava razlikovne riječi |
| SJK SŠ A.2.2. Učenik piše, oblikuje i govori izlagačke tekstove i usklađuje govorenje s komunikacijskom situacijom, svrhom i slušateljima. |
− odabire temu o kojoj će pisati, izlagati, govoriti − priprema i oblikuje vlastite radove na zavičajnome govoru ili dijalektu − sastavlja jednostavniji govoreni ili pisani tekst koji je logičan, dobro strukturiran i stilski skladan − s razumijevanjem upotrebljava riječi prikladne temi i slušateljima u oblikovanju pisanih i govorenih tekstova − iskazuje stečenu vještinu govorenja − govori pred auditorijem o temama iz područja jezika, književnosti, kulture |
− oblikuje i govori izlagačke tekstove i usklađuje govorenje sa svrhom i komunikacijskom situacijom |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK SŠ B.2.1. Učenik istražuje i objašnjava društveno-povijesni i kulturni kontekst književnoga teksta. |
− istražuje i objašnjava društveno-povijesni i kulturni kontekst tekstova iz 18. i prve polovice 19. stoljeća − prepoznaje, ocjenjuje i uspoređuje vrijednosti baroka, klasicizma i prosvjetiteljstva − navodi osnovne odlike stilskih razdoblja srpske književnosti i povezuje ih s pročitanim književnim tekstovima |
− objašnjava društveno- -povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na značenje književnoga teksta |
| SJK SŠ B.2.2. Učenik izražava svoje mišljenje i obrazlaže svoj kritički stav o književnome tekstu na temelju čitateljskoga iskustva. |
− kritički čita, obrazlaže i vrednuje književni tekst − obrazlaže svoje razumijevanje teksta − iskazuje svoje mišljenje o onome o čemu tekst govori − argumentira svoj kritički stav o književnome tekstu − primjenjuje više metoda, gledišta i komparativni pristup u tumačenju književnoga teksta − izražava svoj emocionalni, estetski i spoznajni doživljaj književnoga teksta |
− obrazlaže svoje razumijevanje teksta te iskazuje svoje mišljenje i zapažanje o tekstu |
| 3. razred SŠ – 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK SŠ A.3.1. Učenik raspravlja o zadanoj temi. |
− učenik uz pomoć profesora organizira debatu na zadanu temu − organizira timove, istražuje zadanu temu, piše argumente na zadanu temu − raspravlja u skladu sa zadanom temom i obrazlaže svoje mišljenje − služi se standardnim jezikom, točno izgovara glasove, riječi, naglaske − primjenjuje pravila komunikacijskoga bontona |
− priprema se prema zadanim uputama i raspravlja radi uvjeravanja sugovornika u svoje stavove i ideje te ih procjenjuje u skladu s komunikacijskom situacijom i komunikacijskim bontonom |
| SJK SŠ A.3.2. Učenik objašnjava razloge nastajanja ili zastarijevanja riječi. |
− prepoznaje i obrazlaže jezične i izvanjezične razloge nastajanja ili zastarijevanja riječi − razlikuje arhaizme, historizme i neologizme na primjerima − upoznaje rječnike srpskoga jezika te se zna njima koristiti − zapisuje riječi te tako sastavlja svoj razlikovni rječnik |
− obrazlaže jezične i izvanjezične razloge nastajanja i zastarijevanja riječi; odabire riječi prikladne kontekstu te prepoznaje i zapisuje razlikovne riječi |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK SŠ B.3.1. Učenik objašnjava utjecaj društveno-povijesnoga i kulturnoga konteksta na primjeru književnoga teksta. |
− istražuje i interpretira društveno--povijesni i kulturni kontekst tekstova romantizma, realizma i moderne − prepoznaje, procjenjuje i razvija stav prema poetikama romantizma, realizma i moderne, uspoređuje ih i objašnjava razliku na temelju vlastitoga čitateljskog iskustva − navodi osnovne odlike stilskih razdoblja srpske književnosti i povezuje ih s pročitanim književnim tekstovima |
− objašnjava društveno – – povijesni i kulturni kontekst i njegov utjecaj na značenje književnoga teksta |
| SJK SŠ B.3.2. Učenik se stvaralački izražava prema vlastitome interesu potaknut različitim iskustvima. |
− dramatizira kraće tekstove − postavlja scenografiju − na temelju čitateljskoga iskustva izražava kreativnost − priprema i oblikuje vlastite radove u kojima do izražaja dolazi inovativnost, originalnost i stvaralačko mišljenje − piše kraći sinopsis − priprema scenske i dramske igre |
− iskazuje svoje interese i/ili sposobnosti te prema tome odabire sudjelovanje u dramatizaciji tekstova, osmišljavanju scenografije i izvođenju kraćih igrokaza |
| 4. razred SŠ – 3 sata |
||
| A. GOVORIM I PIŠEM |
||
| SJK SŠ A.4.1. Učenik raspravlja o slobodno odabranoj temi. |
− učenici samostalno organiziraju debatu na slobodno odabranu temu − organizira raspravu i dogovor oko izbora tema − organizira timove, priprema se, piše argumente na odabranu temu − raspravlja u skladu s odabranom temom i obrazlaže svoje mišljenje − zapaža, uspoređuje i tumači bitne, potrebne, zanimljive i korisne informacije i ideje − primjenjuje tehnike aktivnoga slušanja sugovornika − točno se služi stručnim leksikom u skladu s temom razgovora − služi se standardnim jezikom, točno izgovara glasove, riječi, naglaske − primjenjuje pravila komunikacijskoga bontona |
− priprema se prema zadanim uputama i raspravlja radi uvjeravanja sugovornika u svoje stavove i ideje te ih procjenjuje u skladu s komunikacijskom situacijom i komunikacijskim bontonom |
| SJK SŠ A.4.2. Učenik oblikuje i piše raspravljačke tekstove. |
− učenik oblikuje i piše raspravljačke tekstove i primjenjuje pravopisna pravila i obilježja funkcionalnoga stila − piše komentar, kritiku, molbu, žalbu, zahtjev, prijavnicu, priloge, izvješća s održanih natjecanja, sastavlja zapisnik, sastavlja poslovni životopis − zapisuje riječi te tako sastavlja svoj razlikovni rječnik |
− oblikuje i piše raspravljačke tekstove i primjenjuje pravopisna pravila i obilježja funkcionalnoga stila u skladu sa svrhom teksta; prepoznaje i zapisuje razlikovne riječi |
| B. ČITAM I STVARAM |
||
| SJK SŠ B.4.1. Učenik procjenjuje, uspoređuje, kritički tumači probleme i ideje u književnim tekstovima. |
− procjenjuje, uspoređuje, kritički tumači probleme i ideje u književnim tekstovima avangardne i suvremene književnosti − vlada književnom terminologijom i primjenjuje ju u tumačenju i vrednovanju književnih tekstova − procjenjuje je li književni tekst dobro strukturiran, jesu li ideje izložene precizno i jasno |
− procjenjuje i uspoređuje probleme i ideje u književnome tekstu i vlada književnom terminologijom |
E. POVEZANOST NASTAVNOGA PREDMETA SRPSKI JEZIK I KULTURA (MODEL C) S OSTALIM PODRUČJIMA, MEĐUPREDMETNIM TEMAMA I OSTALIM NASTAVNIM PREDMETIMA
Ovladavanje srpskim jezikom kao materinskim, kao jezikom nacionalne manjine ili kao drugim jezikom temelj je za učenje tijekom cijeloga života.
Jezikom kao osnovnim sredstvom izražavanja i komunikacije učenicima se posreduju nastavni sadržaji i sadržaji međupredmetnih tema, stoga on izravno utječe na uspješnost usvajanja nastavnih sadržaja.
Predmet Srpski jezik i kultura dio je jezično-komunikacijskoga područja i podrazumijeva razvoj znanja o sebi i drugima, odgovornoga ponašanja prema pripadnicima drugih jezika i kultura, uvažavanje različitih vrijednosti, uvjerenja i ponašanja te svijest o nužnosti suzbijanja svih vrsta stereotipa, predrasuda, diskriminacije. Učenici stječu znanje na standardnome srpskom jeziku, razvijaju čitateljske interese, literarne sposobnosti i sposobnost kritičkoga pristupa. To je područje najvažnije zato što je jezik podloga svim ostalim područjima.
Usvajanjem odgojno-obrazovnih ishoda nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura učenik razvija komunikacijsku kompetenciju kako bi se osnažio za suočavanje s novim životnim situacijama te kako bi kao aktivan i informiran građanin odgovorno djelovao u javnome životu lokalne, nacionalne, europske i globalne zajednice njegujući suživot u različitosti. Time se ostvaruje i veza s društveno-humanističkim područjem. Učenjem o povijesti srpskoga naroda pridonosi se razumijevanju procesa koji su oblikovali čovječanstvo do danas, procesa koji utječu na oblikovanje osobnih i kolektivnih identiteta, razvoj vještina razmatranja konteksta, sagledavanja događaja iz različitih perspektiva.
Povezanost s umjetničkim područjem ostvaruje se kroz ishode likovne i glazbene kulture i umjetnosti. Tim sadržajima učenici bogate i oplemenjuju sliku o sebi i svijetu, razvijaju kreativnost kao način razmišljanja i djelovanja. Kod učenika se njeguju individualne sposobnosti, potreba za likovnim izražavanjem, služe se tradicionalnim likovnim postupcima i materijalima kao i suvremenim vizualnim medijima.
Učenje o glazbi, kao sastavnome dijelu svih svjetskih kultura, važno je u oblikovanju generičkih kompetencija učenika. Aktivnim sudjelovanjem u glazbenome životu svoje sredine, manjinske zajednice, doprinosit će očuvanju, prenošenju, obnavljanju i širenju kulturnoga nasljeđa, tumačit će poruku koju nosi glazba, izražavati osjećaje i stavove.
U domeni To sam ja očituje se povezanost s nastavnim sadržajima predmeta Priroda i društvo te Geografija, što Srpski jezik i kulturu povezuje s prirodoslovnim područjem. Promatranjem prirode i učenjem o njoj potiče se odgovorno ponašanje prema prirodi i zajednici, razvija se svijest o očuvanju okoliša, prirodne baštine i prostora, usvajaju se nazivi na srpskome jeziku. Geografskim opismenjavanjem kod učenika se razvija socijalna osjetljivost kao i osjetljivost za očuvanje prirodne raznolikosti te potiče solidarnost. Proučavanje geografskih obilježja zavičaja i Republike Srbije doprinosi doživljavanju prostora kao osnove nacionalnoga identiteta.
U predmet Srpski jezik i kultura integrirane su međupredmetne teme: Građanski odgoj i obrazovanje, Osobni i socijalni razvoj, Uporaba informacijske i komunikacijske tehnologije.
Razvijanjem odgovornosti, društvenoga i vlastitoga identiteta, tolerancije, uvažavanjem različitosti, usvajanjem znanja o ljudskim pravima, dužnostima i odgovornostima… predmet je povezan s Građanskim odgojem i obrazovanjem.
Poveznica s međupredmetnom temom Osobni i socijalni razvoj ostvaruje se prihvaćanjem odgovornosti, sudjelovanjem u javnim nastupima, suradnjom s drugima, upravljanjem vlastitim emocijama i ponašanjem, razvijanjem empatije, uvažavanja i prihvaćanja različitosti.
U svrhu traženja informacija, dijeljenja i objavljivanja sadržaja, zadovoljavanja kulturnih potreba komunikacijska tehnologija omogućava različita iskustva učenja, pridonosi razvijanju odgovornosti i vlastitoga integriteta.
F. UČENJE I POUČAVANJE NASTAVNOGA PREDMETA SRPSKI JEZIK I KULTURA (MODEL C)
Da bi se postigli opisani ciljevi nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura (model C), bitno je osmisliti sadržajno primjerene i učeniku zanimljive, otvorene i integrirane metodičke scenarije učenja i poučavanja s različitim aktivnostima koji potiču interes, daju konkretan smisao onomu što se uči i omogućavaju učeniku primjenu u stvarnim životnim situacijama.
Ispravno osmišljen metodički scenarij učenja i poučavanja uključuje različite aktivnosti poput otkrivanja igrom, igranja uloga, rješavanja problema, izrade projekata, izrade vizualnih prikaza, pričanja priča, igranja didaktičkih igara, posjeta i sl. Učenik koji je aktivno uključen u proces učenja, u učionici ili izvan nje, traži odgovore na različita pitanja, razmjenjuje informacije, predstavlja rezultate te tako razvija istraživačke, komunikacijske i socijalne vještine, ali i stavove i vrijednosti važne za cjelovit razvoj ličnosti i osobnoga identiteta.
Zbog svega navedenoga, u kurikulumu nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura (model C) posebna pažnja posvećena je iskustvenomu učenju i istraživačkomu pristupu integriranome u proces poučavanja i učenja u svim konceptima.
Strategije učenja, metode i oblici učenja i poučavanja povezuju se s ishodima domena Govorim i pišem, Čitam i stvaram i To sam ja.
U prvome razredu nastave srpskoga govora s elementima nacionalne kulture nije zastupljeno pisano izražavanje jer srpski naraštaj pohađa nastavu na hrvatskome jeziku i prvo usvaja latinično pismo. Nakon obrade latiničnoga pisma u drugome razredu počinje se s pisanim izražavanjem. Učenje srpskoga govora s elementima nacionalne kulture u prvome i drugome razredu treba se odvijati putem igre i učeniku mora predstavljati zadovoljstvo, a ne obvezu jer su djeca u ovome uzrastu sposobna vjerno reproducirati ono što čuju.
Nastava mora biti organizirana tako da se svakomu učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti jer se samo na taj način može produktivno ovladati govorom. U realizaciji tih zadataka učitelj mora maksimalno motivirati učenike koristeći se odgovarajućim audiovizualnim nastavnim sredstvima, ilustracijama, filmom, slikama, fotografijama, televizijskim emisijama. Učitelj treba poticati učenike da se i oni angažiraju u prikupljanju nastavnih sredstava povezanih s temom koja se obrađuje (razglednice, slikovnice).
Upoznavanje elemenata nacionalne kulture Srba uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem djela tradicionalne književnosti, običaja i tradicije. Pri obradi elemenata nacionalne kulture mora se poštovati princip postupnosti kako bi se učenicima olakšalo usvajanje znanja i informacija.
Učitelj podržava i potiče učenike da tradicijske motive iskoriste u kreiranju novih estetskih rješenja u izradi svakodnevnih uporabnih i ukrasnih predmeta. Očekuje se poboljšanje konverzacijskih i prezentacijskih vještina, povećanje interesa za probleme zajednice i otvaranje prema svijetu i višekulturnosti.
Uloga je učitelja omogućiti cjelovit razvoj svakoga učenika poštovanjem njegova integriteta i identiteta uz stvaranje sigurnoga i poticajnoga okružja.
Učiteljeva je odgovornost organizirati i voditi odgojno-obrazovni proces koji uključuje različite metode i oblike rada, tehnike poučavanja i stilove učenja te ponuditi učeniku izbor sadržaja. Učitelj motivira učenika da povezuje svoje iskustvo s novim informacijama te razvija kompetencije, vještine, znanja i postavlja temelje cjeloživotnoga učenja. Učitelj pruža učeniku brojne mogućnosti za praktičan rad, kritičko i kreativno mišljenje, rješavanje problema, razvoj komunikacijskih vještina, stavova i vrijednosti.
Učitelj mora učenicima pružiti emocionalnu, socijalnu i intelektualnu podršku, a odnos između njega i učenika mora biti suradnički i fleksibilan s jasno određenim pravilima rada, ponašanja i međusobnoga uvažavanja.
Važna uloga učitelja je i praćenje, vrednovanje i ocjenjivanje. Učitelj mora pružiti potpunu i pravodobnu informaciju o uspješnosti učenja i napretku učenika u cilju njegova usmjeravanja u tome procesu, ali i kao poticaj i ohrabrenje kako bi se povećalo samopoštovanje i uspješnost kao važni preduvjeti individualnoga napretka. Radi ostvarivanja potencijala svakoga učenika individualizacija poučavanja izuzetno je bitna jer učenici odgojno-obrazovne ishode svladavaju različitim tempom, imaju različite mogućnosti, interese i sposobnosti te razine predznanja.
Neki se ishodi mogu ostvariti radom na projektima, u izvanučioničkim aktivnostima, u suradnji sa školskim knjižničarom u knjižnici i ustanovama u okružju te primjenom pristupa učenju otkrivanjem (istraživačko učenje, diskusijske grupe, projektni rad). Projekt može uključivati samostalno ili vođeno istraživanje različitih materijala i informacija, upotrebu različitih komunikacijskih tehnologija, predavanje uživo iz gradova koje učenici upoznaju i istražuju (Skype, webinar, konferencijska veza i slično). Iskustveno učenje nudi učitelju mogućnost uporabe praktičnih radova i prikaza tradicije, običaja, domaće radinosti, tradicionalne kuhinje u svakodnevnome životu. Na taj način mogu se stvarati zbirke slikovnoga materijala, kuharice, albumi fotografija, zbirke igara i običaja.
Učenicima valja ponuditi mogućnost primjene različitih računalnih programa, igara i aplikacija koje potiču kreativnost i kreativno stvaralaštvo iz umjetničkoga područja te razvoj kreativne inteligencije pri čemu mogu primijeniti svoje znanje. Primjena informacijsko-komunikacijske tehnologije može služiti za poticanje i aktivnije uključivanje učenika u projekte i samu nastavu te time razvoj vještina i strategija učenja. U ostvarivanju ishoda likovnoga područja poželjno je rabiti prirodne materijale i ekološki moment u smislu recikliranja različitih materijala.
U učenje i poučavanje preporuka je da učitelj određuje broj književnih tekstova prema broju sati u tjednu i prema dostupnosti tekstova, vodeći računa o žanrovskoj zastupljenosti tekstova (poezija, proza, drama), raznolikoj tematskoj zastupljenosti povezujući ih s interesima učenika i njegovom životnom stvarnošću. Učenik čita najmanje jedno djelo godišnje prema vlastitome izboru. Preporučuje se izbor više kratkih književnih tekstova primjerenih dobi učenika. Uz izbor djela srpskih autora u višim se razredima preporučuje i upoznavanje učenika s djelima zavičajnih autora i zavičajne narodne književnosti radi spoznavanja bogatstva i raznovrsnosti književnoga stvaralaštva svoga zavičaja te motivacije u stvaralačkome izražavanju učenika. U stvaralačkome izražavanju učenika i stvaranju vlastitoga razlikovnog rječnika ostvarivanje se ishoda prati, ali ne podliježe vrednovanju.
Za povezivanje predmeta sa svakodnevnim životom primjenjuje se učenikovo iskustvo, izvorna stvarnost te sve što možemo iz učenikova okružja upotrijebiti kao materijal ili izvor znanja. Uz izvornu stvarnost i udžbenike, učenici se koriste i internetom, enciklopedijama, dječjim časopisima, aktualnim informacijama iz medija, suradnjom s raznim osobama, ustanovama i drugim.
Okružje u kojemu se odvija proces učenja pobuđuje zanimanje učenika, održava motiviranost za učenje i potiče na aktivnost. Različita okružja, u učionici i izvan učionice, pridonose bogatstvu iskustva i uspješnosti učenja. Iskustvo prvoga aktivnog učenja dijete stječe u neposrednome okružju i s onima koji žive u njemu – u svojoj obitelji u kojoj bi se trebali postaviti temelji za učenje. Učenje otkrivanjem osnova je za razumijevanje viših apstraktnih pojmova.
Informacijsko-komunikacijska tehnologija omogućava nam i povezanost s učenicima ili stručnjacima u drugim mjestima i različitim dijelovima države i/ili Europe. Pozitivno i poticajno okružje za učenje ostvaruje se i međusobnim povjerenjem i uvažavanjem sudionika u procesu učenja, dogovaranjem pravila te uzajamnim pomaganjem. Osjećaj sigurnosti u učenika potiče aktivnost i kvalitetnije rezultate rada.
Određivanje vremena potrebnoga za realizaciju pojedinih ishoda dio je autonomije učitelja i ovisi o potencijalu razrednoga odjela kao cjeline te o interesima, sposobnostima i vještinama učenika da usvoje propisana znanja i razviju vještine za pojedini razred koji samostalno izrađuje svaki učitelj.
Učitelj ima slobodu primijeniti različite načine organizacije rada i učenja kao što je rad u paru, grupni rad, male istraživačke skupine, suradničko učenje uz kombiniranje i grupiranje učenika kako bi što bolje iskoristio potencijale svih u razredu i osigurao uspjeh svakoga učenika i razvoj njegove osobnosti. Međuvršnjačkim učenjem i poučavanjem učenik stječe i primjenjuje znanja i vještine, razvija socijalnu osjetljivost, razmjenjuje mišljenja i stavove, aktivno sudjeluje i motiviran je za učenje i suradnju.
Bitno je svaki oblik grupiranja učenika unaprijed isplanirati s jasno određenim uputama, zadatcima i ciljem te pratiti napredak svakoga pojedinca u skupini i rad skupine u cjelini na temelju različitih metoda samovrednovanja i vrednovanja.
Ovisno o broju učenika uključenih u nastavu srpskoga jezika i kulture u pojedinome razrednom odjelu, mogu se organizirati kombinirane skupine učenika.
Svaki razredni odjel sadržava određene potencijale koje učitelj mora prepoznati i primijeniti za uspješnije učenje. Pri planiranju učenja i poučavanja valja voditi računa o razrednome odjelu kao cjelini, ali i o učenicima kao pojedincima koji znanja, vještine i stavove stječu na sebi svojstven način. Učitelj mora osvijestiti da su učenici različiti i svoje poučavanje prilagoditi različitim stilovima učenja.
Nastava srpskoga jezika i kulture poučava se unutar satnice od dva do pet sati tjedno te se prema broju sati prilagođava obimnost nastavnih tema i broj tekstova. Dokument kurikuluma Srpskoga jezika i kulture po C modelu izrađen je na bazi od tri sata koja su uzeta kao srednja vrijednost. Odgojno-obrazovni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine obavljaju nastavnici iz reda nacionalne manjine koji potpuno vladaju jezikom i pismom nacionalne manjine. Preporuka je osigurati posebnu učionicu ili kabinet, no ako nema mogućnosti za posebnu učionicu, kabinet ili neki drugi stalni prostor, poželjno je učitelju osigurati mogućnost izlaganja učeničkih radova, crteža i plakata na panoima unutar ili ispred učionice u kojoj se odvija nastava. Također, poželjno je i ustrojavanje u strukovnim školama uz prilagodbu kurikulumu strukovnih škola.
U ostvarivanju ishoda nastave srpskoga jezika i kulture nužna je i suradnja s udrugama i društvima koji se brinu o očuvanju nacionalne kulture Srba, kulturno-umjetničkim društvima, lokalnom zajednicom i sličnim organizacijama. Te organizacije mogu pružiti podršku pri nabavi nastavnih materijala, zvučnih zapisa, tekstova, knjiga i videomaterijala na srpskome jeziku.
Da bi se zadovoljile odgojno-obrazovne potrebe učenika s teškoćama, kurikulum se prilagođava u skladu sa smjernicama Okvira za poticanje i prilagodbu iskustava učenja te vrednovanje postignuća djece i učenika s teškoćama.
Da bi se zadovoljile odgojno-obrazovne potrebe darovitih učenika, uvodi se razlikovni kurikulum u skladu sa smjernicama Okvira za poticanje iskustava učenja i vrednovanje postignuća darovite djece i učenika.
G. VREDNOVANJE ODGOJNO-OBRAZOVNIH ISHODA U NASTAVNOME PREDMETU SRPSKI JEZIK I KULTURA (MODEL C)
Vrednovanje u predmetu Srpski jezik i kultura (model C) služi za prikupljanje informacija o postignućima i napredovanju učenika, kao pomoć i motivacija u poboljšanju učenja te kao povratna informacija učitelju o uspješnosti strategija i metoda rada koje je primijenio. Učitelj vrednovanje treba iznimno pažljivo planirati kao dio procesa učenja i poučavanja, uskladiti ga s ciljevima i očekivanim ishodima učenja te ga, zbog složenosti sadržaja i aktivnosti u ovome predmetu, provoditi poštujući kognitivnu, društveno-afektivnu i psihomotoričku jedinstvenost i interese svakoga učenika.
Elementi vrednovanja u učenju i poučavanju nastavnoga predmeta Srpski jezik i kultura proizlaze iz odgojno-obrazovnih ishoda konceptualiziranih u trima domenama: Govorim i pišem, Čitam i stvaram i To sam ja, ukazujući na različite aspekte znanja, sposobnosti i vještina učenika.
Elementi vrednovanja jesu:
1. govorenje
2. čitanje i pisanje
3. usvojenost znanja
4. istraživačke vještine i stvaralačke sposobnosti.
Element govorenje obuhvaća sposobnost aktivnoga služenja standardnim srpskim jezikom u usmenoj komunikaciji s učiteljem, drugim učenicima i izvornim govornicima srpskoga jezika. Ovaj se element vrednuje u svim domenama učenja i poučavanja srpskoga jezika i kulture sustavnim praćenjem i procjenjivanjem napredovanja svakoga učenika kroz učestali kontakt svih govornika aktivnim služenjem srpskim jezikom.
Element čitanje i pisanje obuhvaća usvojenost znanja i razvijenost vještina u služenju standardnim srpskim jezikom kroz čitanje i pisanje, a iskazuje se brojčanom ocjenom.
Element usvojenost znanja obuhvaća činjenično, konceptualno i proceduralno znanje, odnosno poznavanje i razumijevanje književnih te povijesnih i geografskih sadržaja (zavičaj i Srbija), a iskazuje se brojčanom ocjenom.
Element istraživačke vještine i stvaralačke sposobnosti obuhvaća vrednovanje istraživačkih vještina i stvaralačkih sposobnosti učenika u svim domenama, praćenjem aktivnosti učenika i/ili rezultata tih aktivnosti.
U svim se domenama primjenjuju tri pristupa vrednovanju: vrednovanje za učenje, vrednovanje kao učenje i vrednovanje naučenoga.
Vrednovanje za učenje provodi se kontinuiranim praćenjem individualnih i skupnih aktivnosti učenika (provjera razumijevanja i učenikova napredovanja ciljanim pitanjima, predstavljanje učeničkih radova i učeničkih projekata, opažanja učeničkih aktivnosti i ponašanja tijekom učenja i poučavanja), a služi unapređivanju i planiranju budućega učenja i poučavanja. Vrednovanje za učenje ne rezultira brojčanom ocjenom, već kvalitativnom povratnom informacijom o tijeku procesa učenja i razmjeni iskustava o procesima učenja te usvojenosti znanja, vještina i stavova. Trenutačna postignuća učenika uspoređuju se s njegovim prethodnim postignućima, a ne s drugim učenicima. Motivira učenike na daljnji rad.
Vrednovanje kao učenje podrazumijeva aktivno uključivanje učenika u proces vrednovanja, a provodi se postupcima koji obuhvaćaju samovrednovanje i samoprocjenu učenika, kao i učeničko vrednovanje i procjenu radova drugih učenika, čime se učenike potiče na ovladavanje strategijama planiranja vlastitoga napredovanja u usvajanju znanja, vještina i stavova radi postizanja samostalnosti i preuzimanja odgovornosti za vlastito učenje. U procesu vrednovanja kao učenja učenik procjenjuje vlastito razumijevanje i poznavanje različitih postupaka i metoda kojima razvija sposobnost učiti kako učiti, što je u ovome predmetu vrlo bitno zbog brojnih sadržaja koji se učeniku nude u svim trima domenama, a zbog kratkoće vremena nemoguće ih je sve ostvariti na nastavi, stoga je na učeniku da odabere sadržaje koje će samostalno, prema vlastitome interesu, dublje istraživati i učiti.
Vrednovanje naučenoga podrazumijeva procjenu razine usvojenosti znanja i razvijenosti vještina u odnosu na definirane odgojno-obrazovne ishode, njihovu razradu te razine usvojenosti. Rezultira brojčanom ocjenom. Provodi se kontinuirano, tijekom ili na kraju određenoga planiranog razdoblja. Potrebno je kombinirati pisano i usmeno vrednovanje. Mogu se primijeniti pitanja i zadatci objektivnoga tipa te zadatci sa slobodnim odgovorima. Preporučuju se i autentični zadatci kojima učenici mogu izraziti vlastitu kreativnost i interpretaciju, a to su izrada plakata, dnevnika, crteža, scenarija, igranje uloga, istraživački radovi i dr.
Na kraju nastavne godine zaključna (pr)ocjena oblikuje se na temelju što više različitih informacija o učenikovoj usvojenosti odgojno-obrazovnih ishoda. Iako raspoređeni u tri domene, ishodi u ovome predmetu obuhvaćaju sadržaje iz brojnih područja (jezik, književnost, povijest, geografija, likovna i glazbena kultura), zato će učenici prema svojim interesima i sposobnostima pokazati stečene kompetencije na način na koji to njima najviše odgovara uz uvažavanje pokazatelja o učenikovoj većoj ili manjoj sklonosti prema određenome području. Stoga zaključna (pr)ocjena nije aritmetička sredina pojedinačnih ocjena, već je pokazatelj učenikova napretka u učenju i razvijenosti vještina. Za (pr)ocjenu u određenoj mjeri mogu se uzeti u obzir dokazi prikupljeni vrednovanjem za učenje (npr. učenički radovi i projekti). Zaključna (pr)ocjena proizlazi iz svih elemenata vrednovanja u preporučenome omjeru njihova udjela:
• govorenje 30 %
• čitanje i pisanje 30 %
• usvojenost znanja 20 %
• istraživačke vještine i stvaralačke sposobnosti 20 %.
Uz ocjenu u predmetu učitelj daje procjenu razvijenih generičkih kompetencija: odgovornost, samostalnost, samoinicijativnost, komunikacija i suradnja.
PRIJEDLOG TEKSTOVA ZA OSNOVNU ŠKOLU
Prijedlog tekstova za 1. razred osnovne škole
Prvak, Desanka Maksimović
Na izletu, Simeon Marinković
Kitova beba, Gvido Tartalja
Čik pogodi, Jovan Jovanović Zmaj
Uspavanka do devet, Grigor Vitez
Dobar đak, Jovan Jovanović Zmaj
Lisica i gavran, narodna basna
Promućurna pesma, Dragomir Đorđević
Četiri devojčice, Dragan Lukić
Lek, Momčilo Tešić
Nema za mačke škole, Grigor Vitez
Zec i vuk, Toma Slavković
Ja sam čudo video, šaljiva narodna pjesma
Dva jarca, Dositej Obradović
Dve koze, Dositej Obradović
Vetar sejač, Mira Alečković
Jesenja pesma, Dušan Radović
Hleb, Vladimir Andrić
Jabuka, Dragan Lukić
Da li mi verujete, Dušan Radović
Zavrzlama, Miroslav Antić
Sa mnom ima neka greška, Vlada Stojiljković
Vrabac i mačka, Jovan Jovanović Zmaj
Mudri dedica, narodna priča
Zimska pesma, Jovan Jovanović Zmaj
Božić štapom bata, narodna pjesma
Sveti Sava i đaci, narodna priča
praznične pjesme
Pada sneg, Petar Stokić
Pas i kuća, narodna priča
Pas i njegova senka, narodna priča
Sanke, Gvido Tartalja
Bajka o labudu, Desanka Maksimović
Šaputanje, Dragan Lukić
Au što je škola zgodna, Ljubivoje Ršumović
Pesme o znakovima, Ranko Simović
Golub i pčela, narodna priča
Proleće, Voja Carić
Kiša, Dragomir Đorđević
Prvi leptir, Momčilo Tešić
Kad proleće dođe, Božidar Timotijević
Svet, Jovan Jovanović Zmaj
Slikovnica, Božidar Timotijević
Slavujak, narodna pjesma
Mačak i vuk, narodna priča
Zečići, Milenko Ratković
Dete i leptir, Jovan Jovanović Zmaj
Vuku Karadžiću, Ranko Simović
Rđava šala, narodna priča
Pred ogledalom, Andra Franićević
Dve ruke, Dušan Radović
Deda i repa, ruska narodna priča
Mati, Jovan Jovanović Zmaj
Baka, Desanka Maksimović
Ježev odgovor, Branko Ćopić
Hvalisavi zečevi, Desanka Maksimović
Tužibaba, Dušan Radović
Prvi dan u školi, Branko Ćopić
Pjesma đaka prvaka, Branko Ćopić
Taši, taši, Jovan Jovanović Zmaj
Mali konjanik, Jovan Jovanović Zmaj
Oraščići-palčići, Desanka Maksimović
Dobar drug ti vredi više, Pero Zubac
Senica i drvo, Petar Stokić
Smešna priča, Dragan Lukić
Pačja škola, Jovan Jovanović Zmaj
Lav i miš, Ezop
Neće uvek da bude prvi, Aleksandar Popović
izbor iz narodne epike (šaljive priče, poslovice, zagonetke, brzalice, pitalice)
izbor iz ilustriranih enciklopedija i časopisa za djecu
Prijedlog tekstova za 2. razred osnovne škole
Dobri prijatelji, Jovan Jovanović Zmaj
Kad bi meni dali, Branislav Crnčević
Doživljaji mačka Toše (odlomak), Branko Ćopić
Smešno čudo, šaljiva narodna pjesma
Kad bi drveće hodalo, Grigor Vitez
Hrabar dečak, Aleksa Mikić
Hvala, Jovan Jovanović Zmaj
Čuo sam, Dobrica Erić
Šarenorepa, Grozdana Olujić
Dete, Ljubivoje Ršumović
Tajna, Miroslav Antić
Pardon, Dragan Lukić
Dva jarca, Duško Trifunović
Vo i miš, narodna basna
Priča o nezahvalnom mišu, Dušan Radović
Marko Kraljević i orao, narodna pjesma
Zvali magarca na svadbu, narodna priča
Zna on unapred, Gvido Tartalja
Pera kao doktor, Jovan Jovanović Zmaj
Bolesnik na tri sprata, Branko Ćopić
Slikarka zima, Desanka Maksimović
Jednoga dana, Ljubivoje Ršumović
Majka Jovu u ruži rodila, narodna pjesma
Dva pisma, Aleksandar Popović
Sedam prutova, narodna pripovijetka
Najlepša reč, Mira Alečković
Stara baka, Jovan Jovanović Zmaj
Medvedičin sin, Branko Ćopić
Visibaba i razvigor, Branko Ćopić
Šuma zove, Momčilo Tešić
Zec na spavanju, šaljiva narodna priča
Šargarepa, Vladimir Andrić
Prolećno jutro u šumi, Momčilo Tešić
Škola, Dragan Lukić
Sveti Sava i mlad čovek, Simeon Marinković
Žablja basna, Ljubivoje Ršumović
Kad sam bio veliki, Miroslav Antić
Zec i vozač, Božidar Timotijević
Bik i zec, narodna basna
Mali voz, Grozdana Olujić
Kad počne kiša da pada, Stevan Raičković
Prgav momak, Vlada Stojiljković
Konj i magare, prema Dositeju Obradoviću
Patak i žabe, Jovan Jovanović Zmaj
Daj mi krila jedan krug, Vladimir Andrić
Materina maza, Jovan Jovanović Zmaj
Sadi drvo, Jovan Jovanović Zmaj
Sto vukova, Grigor Vitez
Svetlost u kući, narodna priča
Jelen, Dobrica Erić
Maja kod zubara, Stojanka Grozdanov-Davidović
Priča o malom prstu, Dušan Radović
izbor iz Antologije srpske poezije za djecu (priredio Dušan Radović)
izbor iz enciklopedija i časopisa za djecu
Prijedlog tekstova za 3. razred osnovne škole
Moje selo, Dobrica Erić
Ko gde stanuje, Milan Mišić
Septembar, Dušan Kostić
Medved i lisica, narodna basna
Bajka o izvoru, narodna bajka
Ljutito meče, Branislav Crnčević
Magarac u lavljoj koži, Dositej Obradović
Samoća, Branko V. Radičević
Mačak otišao u hajduke, Branko Ćopić
Marko Kraljević i beg Kostadin, narodna pjesma
Pisak lokomotive, Milenko Ratković
Tražim poštovanje, Vladimir Andrić
Vetar i sunce, narodna pripovijetka
Zima, Dušan Vasiljev
Sveti Sava i seljak bez sreće, narodna priča
Prvi sneg, Vojislav Ilić
Čardak ni na nebu ni na zemlji, srpska narodna bajka
Ljubavna pesma, Milovan Danojlić
Šta je najveće, Miroslav Antić
Čudnovat svjetski putnik, Branko Ćopić
Led se topi, Aleksandar Popović
Prolećnica, Jovan Jovanović Zmaj
Pesma o cvetu, Branko Miljković
Zvezda rugalica, Vesna Aleksić
Priča o Raku Krojaču, Desanka Maksimović
Domovina se brani lepotom, Ljubivoje Ršumović
Zebe plašljivice, Desanka Maksimović
Vuk i jagnje, narodna basna
Svijetu se ne može ugoditi, narodna pripovijetka
Šta je otac, Dragan Lukić
Cic, Branko Radičević
Izokrenuta priča, Branko Ćopić
Zečevi nisu najstrašljiviji, srpska narodna pripovijetka
Dodir škole, Slobodan Stanišić
Ženidba vrapca Podunavca, šaljiva narodna pjesma
Jedna smešna pesma, Dušan Radović
Zašto on vežba, Dušan Radović
Dvije seje brata ne imale, narodna pjesma
Slavuj i sunce, Dobrica Erić
Bajka o belom konju, Stevan Raičković
Zamjena, Branko Ćopić
U novom kaputu, Jovan Jovanović Zmaj
Mali brata, Jovan Jovanović Zmaj
Bašta sljezove boje, Branko Ćopić
Marko Kraljević i vila, narodna pjesma
Nikad dva dobra, Jovanka Jorgačević
znanstveno-popularni i informativni tekstovi
izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za djecu
Prijedlog tekstova za 4. razred osnovne škole
Drug drugu, Dragan Lukić
Bosonogi i nebo, Branislav Crnčević
Svitac pšeničar i vodeničar, Dobrica Erić
Hajduci, Branislav Nušić
Bajka o dečaku i Mesecu, Branko V. Radičević
Nadžnjeva se momak i devojka, narodna pjesma
Jesen, Vojislav Ilić
Od pašnjaka do naučenjaka, Mihajlo Pupin
Pozno jesenje jutro, Isidora Sekulić
Kad smo bili deca, Isidora Sekulić
Otac svira violinu, Vesna Vidojević-Gajović
Zlatna ribica, Duško Trifunović
Prva ljubav, Branislav Nušić
Stefanovo drvo, Svetlana Velmar-Janković
Mjesec i njegova baka, Branko Ćopić
Pepeljuga, srpska narodna bajka
Pepeljuga, Aleksandar Popović
Junačka pesma, Miroslav Antić
Ciganin hvali svoga konja, Jovan Jovanović Zmaj
Stari Vujadin, narodna pjesma
Zvezdane lutalice, Grozdana Olujić
Violina, Miroslav Demak
Teslin mačak, Miodrag Novaković
Kroz vasionu i vekove, Milutin Milanković
Trešnja u cvetu, Milovan Danojlić
Mrav dobra srca, Branislav Crnčević
Najbolje zadužbine, narodna priča
Jetrvica adamsko koleno, narodna pjesma
Jelenče, narodna pjesma
Grad, Janko Veselinović
Ima jedna Marija, Dragomir Đorđević
Beli vuk, Vojislav Carić
Aždaja svom čedu tepa, Ljubivoje Ršumović
Zlatno jagnje, Svetlana Velmar-Janković
Ropstvo Janković Stojana, narodna pjesma
Zlatna jabuka i devet paunica, srpska narodna bajka
znanstveno-popularni i informativni tekstovi
izbor iz knjiga, enciklopedija i časopisa za djecu
Prijedlozi tekstova za 5. razred osnovne škole
Vila zida grad, narodna pjesma
Đački rastanak (odlomak), Branko Radičević
Pesma o pesmi, Jovan Jovanović Zmaj
Zimsko jutro, Vojislav Ilić
Domovina, Dušan Vasiljev
Polje, Jovan Dučić
Pokošena livada, Desanka Maksimović
Leto na visoravni, Stevan Raičković
Šašava pesma, Miroslav Antić
Vašar u Topoli, Dobrica Erić
Sveti Savo, narodna pjesma
Ženidba Dušanova, narodna pjesma
Srpska djevojka, narodna pjesma
Ero s onoga svijeta, narodna pripovijetka
Pohod na mjesec, Branko Ćopić
Međedović, narodna pripovijetka
Djevojka cara nadmudrila, narodna pripovijetka
Prva brazda, Milovan Glišić
Čiča Jordan (odlomak), Stevan Sremac
Hajduci, Branislav Nušić
Tvrdica (odlomak), Jovan Sterija Popović
Nije vjera tvrda u jačega, narodna basna
Mostovi, Ivo Andrić
Nebeska reka, Grozdana Olujić
Dečak i pas, Danilo Kiš
Kirija, Branislav Nušić
Kapetan Džon Piplfoks
Biberče, Ljubiša Đokić
Šešir profesora Koste Vujića (odlomak)
Hajduk na Dunavu, Gradimir Stojković
obredne narodne kalendarske pjesme
epske narodne pjesme starijih vremena (o Nemanjićima i Mrnjavčevićima)
narodne pitalice, zagonetke, poslovice
narodne bajke, novele, šaljive priče i priče o životinjama
znanstveno-popularni i informativni tekstovi
Moji izumi, Nikola Tesla
Uspomene, doživljaji, saznanja (izbor), Milutin Milanković
Prijedlog tekstova za 6. razred osnovne škole
Čudesna sprava, Branko Ćopić
Orlovi rano lete, Branko Ćopić
Čudesni svitac, Dobrica Erić
Sveti Sava, Vojislav Ilić
Savin monolog, Desanka Maksimović
Priča o svetom Savi, Matija Bećković
Najopasnija zver prašume, Tibor Sekelj
Aska i vuk, Ivo Andrić
Sedefna ruža, Grozdana Olujić
Kralj i čobanin, narodna pripovijetka
Jablan, Petar Kočić
svadbena narodna lirika
narodne poslovice o znanju i mudrosti
porodične narodne lirske pjesme
epske narodne pjesme o Kosovskoj bitki
Molitva, Milutin Bojić
epske narodne pjesme o Marku Kraljeviću
Hajduk Stanko, Janko Veselinović
Nasleđe, Milan Rakić
O poreklu, Desanka Maksimović
Beli anđeo iz Mileševe, Vuk Milatović
O, klasje moje, Aleksa Šantić
Selo, Jovan Dučić
Vodopadi Krke, Miloš Crnjanski
Geografija, Branislav Nušić
Prijedlog tekstova za 7. razred osnovne škole
Podne, Jovan Dučić
Mrtvo more, Radoje Domanović
Kašika, Antonije Isaković
Glava šećera, Milovan Glišić
Kaži mi, kaži (Đulići), Jovan Jovanović Zmaj
Svetli grobovi, Jovan Jovanović Zmaj
Među svojima, Vladislav Petković Dis
Krvava bajka, Desanka Maksimović
Jabuka na drumu, Veljko Petrović
Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović
Na Gazimestanu, Milan Rakić
Kanjoš Macedonović, Stefan Mitrov Ljubiša
Život i priključenija, Dositej Obradović
Priča o kmetu Simanu, Ivo Andrić
Ivo Senković i aga od Ribnika, narodna epska pjesma
Mali Radojica, narodna epska pjesma
Pop Ćira i pop Spira, Stevan Sremac
Narodni poslanik, Branislav Nušić
izbor iz usmene književnosti srpskoga naroda
Prijedlog tekstova za 8. razred osnovne škole
Srbija, Oskar Davičo
Otadžbina, Đura Jakšić
Sve će to narod pozlatiti, Laza Lazarević
Gorski vijenac (odlomak), Petar Petrović Njegoš
Jama, Ivan Goran Kovačić
Očiju tvojih da nije, Vasko Popa
Seobe I (odlomak), Miloš Crnjanski
Deobe (odlomak), Dobrica Ćosić
Kroz mećavu, Petar Kočić
Dolap, Milan Rakić
Uvela ruža, Borislav Stanković
Prva brazda, Milovan Glišić
Petrijin venac, Dragoslav Mihailović
Ženidba Milića barjaktara, narodna pjesma
Početak bune protiv dahija (odlomak), narodna epska pjesma
Nemušti jezik, narodna pripovijetka
Sveti Sava i dva suparnika, narodna pripovijetka
Sumnjivo lice, Branislav Nušić
Doživljaji Nikoletine Bursaća, Branko Ćopić
izbor iz suvremene srpske poezije i proze
izbor iz usmene književnosti srpskoga naroda
PREPORUČENE VRSTE TEKSTA PO RAZREDIMA (OSNOVNA ŠKOLA)
| 1. razred |
priča sa slikama, kratka pripovijetka, bajka, dječja pjesma, kratki igrokaz, zagonetka, narodne pjesme − uspavanke |
| 2. razred |
priča sa slikama, kratka priča, bajka, dječja pjesma, kratki igrokaz, zagonetka, poslovica, basna, narodne pjesme |
| 3. razred |
priča, pripovijetka, bajka, basna, lirska pjesma, zagonetka, igrokaz |
| 4. razred |
pjesma, priča, pripovijetka, bajka, basna, igrokaz, dječji roman |
| 5. razred |
pjesma, bajka, basna, priča, anegdota, igrokaz, roman za djecu i mlade |
| 6. razred |
pjesma, priča, pripovijetka, bajka, roman za djecu i mlade, usmena književnost, pjesme i priče suvremenih zavičajnih autora |
| 7. razred |
pjesma, priča, pripovijetka, roman, autobiografija, dramski tekst |
| 8. razred |
pjesma, priča, roman, predaja, komedija |
СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ (МОДЕЛ Ц) (SJK)
УВОД
Пред вама је предлог националнога курикулума наставног предмета Српски језик и култура по моделу Ц (SJK). Национални курикулуми наставних предмета део су система националних курикулумских докумената који је Оквиром националнога курикулума одређен као систем докумената којима се на националној нивоу исказују намере повезане са сврхом, циљевима, очекивањима, исходима, искуствима деце и младих особа, с организацијом васпитно-образовног процеса и с вредновањем.
Сва национална курикулумска документа обликована су с идејом о детету и младој особи као средишњем учеснику васпитно-образовног процеса. Деци и младим особама, родитељима, васпитно-образовним радницима курикулумска документа јасно указују на васпитно-образовна очекивања и исходе које постављамо пред децу и младе особе. То су развојна и отворена документа које је могуће променити као одговор на потребе деце и младих особа, васпитно-образовних радника и установа, нових научних и технолошких сазнања и оних проистеклих из праксе. Националним курикулумима наставних предмета одређују се сврха, циљеви, структура, васпитно-образовни исходи и нивои њихове усвојености, учење и поучавање, повезаност с другим предметима, васпитно-образовним подручјима и међупредметним темама те вредновање усвојености васпитно-образовних исхода у предмету.
Домени/концепти у организацији предметнога курикулума чине структуру градива одређенога предмета и протежу се током целог периода поучавања предмета. Унутар сваког домена/концепта одређени су васпитно-образовни исходи.
Васпитно-образовни исходи представљају јасне и недвосмислене исказе о томе шта очекујемо од ученика у одређеном домену/концепту предмета на крају одређене године учења. Одређени су као пожељна знања, вештине и ставови који се напредовањем у васпитно-образовном систему усложњавају. Током година учења исходи чине заокружену, логичку целину учења и поучавања у одређеном предметном домену/концепту. Као целина током свих година учења и поучавања одређују укупна искуства учења у одређеноме предмету.
Сваки исход обликован је као целина која, уз формулацију исхода, укључује и разраду исхода, препоруке за његово остваривање и опис нивоа усвојености.
Читање исхода стога, осим на саму формулацију исхода, мора да буде усмерено и на остале његове компоненте. Разрада исхода укључује прецизније одређење активности и садржаја у склопу појединог исхода или групе исхода. За све исходе одређени су нивои њихове усвојености. Описи нивоа усвојености прецизније одређују дубину и ширину свакога исхода и описују очекивана достигнућа ученика на крају одређене године учења чиме се олакшава планирање и спровођење вредновања. Осим разраде самих васпитно-образовних исхода, у већини курикулума наставних предмета наводе се и препоруке за њихово остваривање. Од ученика се очекује остваривање свих васпитно-образовних исхода.
Позната је изрека да »вредиш онолико колико језика говориш«. Ипак, колико год је данас, у свету који је постао глобално село, важно говорити барем један страни језик, никако не бисмо смели да занемаримо ни свој, матерњи језик. Језик је важан део културног, националног, али и личног идентитета. Тим језиком изговарамо прве речи, приче и песме, учимо да казујемо своје мисли, осећања и доживљаје, њиме говоре наши родитељи и пријатељи. Матерњи језик стичемо, али увек га је потребно неговати.
Језик је жива снага с којом је везана не само култура него и само постојање једног народа. (Иво Андрић)
У непрестаној трци за временом и профитом, чему већи део човечанства данас робује, у ери глобализације, која поништава многе посебности народа и земаља замењујући их универзалним и помало безличним вредностима, многе културе се преплећу и развијају под утицајем других културних образаца. Ипак, свака од њих мора да задржи део своје аутентичности. Суштина духовнога развоја једног народа на најбољи начин се разуме проучавањем културне баштине и традиције.
A. СВРХА И ОПИС ПРЕДМЕТА
Српска национална мањина има богату традицију која је због сплета различитих историјских околности била суочена с бројним искушењима свог очувања. Због тога су многи обичаји током дугог периода изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета присутна је израженија тежња да се многи заборављени обичаји обнове и уткају у контекст савременога живота.
Предмет Српски језик и култура намењен је припадницима српске националне мањине и свима који желе да га уче. Омогућава деци која живе у вишекултурној и вишеетничкој заједници детаљније учење о завичају, култури и обичајима народа с тога подручја, а у циљу бољег разумевања себе и властитог идентитета те упознавања и поштовања других, што је од изузетне важности за изградњу међукултурног друштва.
Подстиче ученике на лични развој и изражавање, делотворну комуникацију с другима у различитим животним ситуацијама те учествовање у бројним активностима (учење, друштвене и културно-уметничке активности итд.).
Учећи се поштовању других заједница у свом окружењу од најранијег узраста, деца се уче складном животу с другима. Сврха таквог приступа курикулуму предмета Српски језик и култура очување је и изградња националног и културног идентитета те обликовање зреле, одговорне, формиране особе позитивно оријентисане према друштву и култури. Да бисмо заиста могли да разумемо друге, пре свега морамо да познајемо и разумемо властиту културу и идентитет. Тако ћемо да подстакнемо и стално преиспитивање властитих ставова и погледа на свет, односно гледање из перспективе других и другачијих.
Језик и култура својствени су човеку. Језиком комуницирамо, изражавамо ставове и припадност те усвајамо нова знања. Култура је нематеријална категорија која носи обележја средине у којој живимо, њене историје, традиције, обичаја и веровања.
Осим језичких садржаја предмет укључује и стицање знања о Србији и њеној култури у ширем смислу (историји, културној и природној баштини, али и савременом животу) што ће да допринесе бољем разумевању властитог националног идентитета и развијању осећаја припадности. Веома је важно очувати властити културни идентитет који сваки народ и земљу чини јединственом и препознатљивом у свету.
Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумети и умно саједињавати, не прелива се у други. (Вук Стефановић Караџић)
Б. ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ УЧЕЊА И ПОУЧАВАЊА ПРЕДМЕТА
Ученици:
1. комуницирају писаним и усменим изражавањем служећи се српским језиком и писмом
2. упознају, негују, чувају и промовишу културу као део националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности те осталим уметничким остварењима, чиме доприносе различитости вишекултурне средине у којој живе
3. упознају, проучавају и чувају материјалну и нематеријалну баштину свог народа што доприноси изградњи личног идентитета
4. креативно се изражавају ликовним, музичким и књижевним стварањем, исказују свој доживљај уметничких дела чиме изграђују отворени дух за разумевање различитих култура и начина живота.
В. ДОМЕНИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРЕДМЕТА СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА (МОДЕЛ Ц)
Курикулум Српског језика и културе по моделу Ц подразумева учење о властитој култури које ствара темеље за неговање културне различитости. Важна одредница овога подручја јесте да и деца припадника већинског народа уче о мањинским културама као делу заједничке културне баштине. Унутар подручја развијају се вештине изражавања, критичког мишљења, креативности те споразумевања и међуљудског деловања. Језичком комуникацијом изражава се културно наслеђе и преноси култура живљења, размењују се идеје, мишљења и осећања те вредности, норме и обичаји српске заједнице.
Васпитни садржаји и њихово повезивање с образовним темама подупиру изградњу националног идентитета ученика. Учећи о својим коренима, ученици ће да науче да цене свој језик и народ уз познавање и поштовање туђих. Међукултурно образовање тежи развијању одрживог начина живота у вишекултурном друштву изградњом разумевања, узајамног поштовања те дијалога међу припадницима различитих култура. Домени Говорим и пишем, Читам и стварам те То сам ја захтевају познавање властите културе, преиспитивање дубоко укорењених ставова, уверења, погледа на свет те развијају способност гледања из перспективе других и другачијих. Таква способност не развија се интуитивно, она се учи и стиче. Упознавање културе Срба и њихових обичаја, отварање комуникације, изградња односа с другима те развијање свести да је изградња заједнице у којој живимо једино могућа уз укључивање свих њених учесника, нужно је не само ради подстицања процеса успостављања поверења међу припадницима различитих етничких група, већ и као припрема за живот у вишекултурној Европи.
Избором предмета Српски језик и култура ученицима се пружа могућност да применом нових медија доживљај читања продубљују, деле и даље креативно развијају. Као активни учесници ученици бирају садржаје о којима желе да сазнају више (нпр. култура и обичаји у локалној заједници) и на тај начин стичу кључне квалификације, као што су компетенција читања, говора и медијска компетенција, које су изузетно значајне за активно учествовање у друштву. Новим методима повећава се интерес и мотивација ученика, остварује квалитетнија настава у којој ученици и учитељ стварају интерактиван и сараднички однос заснован на конструктивизму јер ученици сами стичу властито знање на темељу пређашњих искустава и властитих могућности.
Заборавити претке значи бити поток без извора, стабло без корена. Изрека упозорава на важност очувања и неговања баштине коју преносимо на ученике. Нематеријална културна баштина обухвата разне облике и појаве стваралаштва, а посебно језик, говор и усмену књижевност свих врста, фолклорно стваралаштво у подручју музике, плеса, предаје, игара, обреда и обичаја, као и друге традиционалне народне вредности, умења и радиности.
Традиционална култура непроценљив је део свеукупне културе свакога народа, вековима чувана и негована на истом месту на ком је и настала.
ОПИС ДОМЕНА
Говорим и пишем
Језик је најважније, свеопште употребљавано оруђе којим располажу језичке заједнице и сваки појединац посебно. Смисао његовог постојања јесте комуникација, стога треба да буде разумљив, устаљен. Српски књижевни језик није идентичан свакодневном говору.
Сврха домена Говорим и пишем јесте самостална вербална и писана комуникација на српском стандардном језиком и ћириличком писму. Ученици се оспособљавају за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове писмене и усмене употребе и у различитим комуникацијским ситуацијама: говорник, слушалац, саговорник. Савладавањем основних законитости српског језика подстиче се љубав према матерњем језику, потреба његовог неговања и унапређења, као и разумевање важности књижевног језика за живот заједнице српске националне мањине, али и лични развој. Настава језика, савладавање ортоепском и ортографском нормом у функцији је оспособљавања ученика за правилну комуникацију на савременом српском језику. Ученик доживљава језик као низ могућности које му служе у изражавању. Своје знање човек традиционално преноси језиком. Тако свака нова генерација прима знања о прошлим генерацијама, ствара свест о будућим. Језик традицијом ураста у друштво. Човек традицију учи.
Код ученика се изграђује језичка толеранција, обликује мишљење о говору мржње као негативној појави у друштву.
Читам и стварам
Домен Читам и стварам темељи се на књижевном тексту. Као стваралачка језичка делатност књижевност је саставни део свакодневног живота. Сврха овог домена јесте да се ученици упознају с књижевним стваралаштвом српских књижевника те да се подстиче стваралаштво на темељу властитог читалачког искуства. Осим развијања читалачке сличности, сличности интерпретације и вредновања књижевног текста, циљ је и развој креативне вербалне и невербалне комуникације, критичког мишљења и стваралаштва. Усавршавањем технике читања и подстицањем позитивнога односа према читању ученици ће развијати разумевање, вредновање и тумачење различитих ауторских текстова српске националне књижевности, њихову интерпретацију те изражавање властитих ставова и размишљања. Читање текстова на матерњем језику, осим што обогаћује дух и вокабулар, позитивно утиче на став ученика према читању уопште. Упознавањем ученика с књижевним стваралаштвом српских књижевника развија се лични и национални културни идентитет што доприноси разумевању општекултурног наслеђа.
То сам ја
Сврха овог домена је да се ученику омогући упознавање обележја своје уже околине, места и завичаја у ком живи те Србије као државе. Учениково искуство полазиште је за избор садржаја и метода у креирању наставе. Активним учествовањем, стварањем и одговором на уметност ученик изражава своје ставове, критичко мишљење, искуства и осећања. Стиче сазнања о узроцима и последицама времена и простора на обичаје и начин живота, а проучавањем уметничких дела националне културе развија естетску зрелост и критичко размишљање. Ученик проучава, истражује, упознаје и описује историјске и важне личности, периоде и догађаје те упознаје географска обележја и природну разноликост Србије. Интегрисани приступ настави омогућава упознавање и прихватање себе као појединца с одређеним идентитетом у интеракцији с околином те развија спремност за изазове које доноси живот у вишекултурној заједници и Европи без граница. Духовне, моралне, уметничке и научне делатности неког друштва или периоде омогућавају ученицима прихватање и чување културних вредности и народних обичаја Срба у циљу разумевања и поштовања других култура. Изабране теме омогућавају развој целокупне особе и схватање појма живети различитости.
Г. ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ
Васпитно-образовни исходи јасни су и недвосмислени искази очекивања од ученика у одређеном домену предмета Српски језик и култура у појединој години учења и поучавања.
Исходима се одговара на најважније питање у целом васпитно-образовном процесу: шта ученици знају, могу да учине и које ставове/вредности имају развијене у одређеном организационом подручју.
Исходи се одређују као знање, вештине, сличности, ставови/вредности које ученик стиче током свог школовања. Они исказују шта се од ученика очекује у одређеном предметном домену те појединој години поучавања предмета.
Васпитно-образовне исходе чине: формулација исхода, разрада исхода и нивои усвојености исхода. Део је исхода и препорука која садржи упутства за њихово остваривање.
Разрада васпитно-образовних исхода подразумева прецизније одређење активности и садржаја у склопу појединог исхода. Садржаји којима се остварују васпитно-образовни исходи из домена Читам и стварам већином су књижевна дела чији се списак налази иза таблице исхода.
Од ученика се очекује остваривање свих васпитно-образовних исхода, али на различитом нивоу усвојености.
Нивои усвојености васпитно-образовног исхода описно одређују ширину знања, дубину разумевања и степен развијености вештина и усвојености ставова у четири категорије (задовољавајући, добар, врло добар и изврстан). У овоме документу налази се само ниво усвојености »добар«.
| ОЗНАКА |
ОБЈАШЊЕЊЕ ОЗНАКЕ |
| SJK OŠ |
Српски језик и култура, основна школа |
| SJK SŠ |
Српски језик и култура, средња школа |
| А. |
домен Говорим и пишем |
| B. |
домен Читам и стварам |
| C. |
домен То сам ја |
| А.1. |
домен Говорим и пишем, први разред |
| А.1.1. |
домен Говорим и пишем, први разред, први исход |
| Исходи |
Разрада исхода |
Васпитно-образовни исходи на нивоу усвојености »добар« на крају разреда |
| 1. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.1.1. Ученик изговара гласове, речи и реченице на темељу слушаног текста, разговара служећи се фондом речи примерено узрасту. |
− правилно изговара гласове, гласовне скупове, речи и реченице − примењује основне принципе вођења разговора: започиње разговор, учествује у њему, пажљиво слуша саговорника − поштује правила пристојног обраћања − укратко образлаже своју идеју или предлог − разликује говорне карактеристике учитеља, родитеља, пријатеља |
− изговара гласове, речи, реченице према моделу; започиње разговор, пита и одговара на питања према властитим потребама; изражава потребе, мисли, осећања поштујући основне принципе вођења разговора |
| SJK OŠ А.1.2. Ученик говори једноставне текстове у складу с језичким развојем и искуством. |
− препричава текст, илустративницу, позоришну представу (луткарску), анимирани филм, радио или ТВ емисију… − прича стваран доживљај и догађај из маште − описује на темељу посматрања особе, предмете, биљке, животиње из непосредног окружења (уочава, открива, упоређује…) − познаје значење речи којима се служи у свакодневној комуникацији и школским текстовима − служи се антонимима |
− говори једноставне текстове у складу с властитим искуством |
| SJK OŠ А.1.3. Ученик пише кратак текст поштујући правописну норму. |
− пише велика штампана ћириличка слова − преписује реченице, краће текстове са задатком − самостално саставља кратак дескриптивни текст: описује (износи битна обележја) предмет или биће на темељу посматрања или сећања − попуњава једноставне формуларе личним подацима − самостално пише честитку и кратку поруку − поштује правописну норму − разликује и самостално ствара реченице различите по комуниколошкој функцији, правилно употребљава интерпункцијске знакове |
− пише речи и обликује кратке реченице користећи штампана ћириличка слова |
| НАПОМЕНА: |
Савлађивање ћириличких штампаних слова може да буде одгођено за други разред на темељу учитељеве процене. |
|
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.1.1. Ученик разуме прочитани књижевни/некњижевни текст. |
− изражава своја запажања, мисли и осећања након слушања/читања текста и повезује их с властитим искуством − казује о чему текст говори и препознаје књижевне врсте према облику у складу с језичким развојем и узрастом − износи мишљење о поступцима ликова те их упоређује с властитим поступцима и поступцима особа које га окружују |
− изражава своје мисли и осећања након читања текста; усмено одговара на питања о садржају текста и описује ситуације из свакодневног живота сличне онима у тексту |
| SJK OŠ B.1.2. Ученик чита песме и краће текстове прилагођено текстуалној ситуацији и интонацији стандардног српског језика. |
− бира од понуђених књижевних/некњижевних текстова и чита их с разумевањем према властитом интересу − овладава интонацијом стандардног српског језика − прилагођава читање текстуалној ситуацији − препознаје екавски и ијекавски облик речи у изабраном тексту |
− бира међу понуђеним текстовима и чита текстове према властитом интересу; овладава интонацијом стандардног српског језика и прилагођава читање текстуалној ситуацији |
| SJK OŠ B.1.3. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− изражава се на завичајном говору − драматизује текстове и припрема се за извођење на стандардном српском језику − изражава се цртежом и покретом према властитом интересу и/или сличностима − саставља властити компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и речи завичајног говора (ако постоје) − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова и извођењу краћих скечева; илуструје текст |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.1.1. Ученик упознаје традицију и обичаје своје породице и српског народа. |
− говори о себи и својој породици − говори о значајним породичним прославама празника (Васкрс, зимски обичаји, Божић, национални празници) |
− препознаје своју улогу и посебност, улогу и посебност других те интересе и вредности заједнице којој припада и доприноси |
| SJK OŠ C.1.2. Ученик упознаје звучне примере музичких игара, напева, дечјих песама. |
− самостално или у групи изводи традиционалне музичке форме, бројалице, напеве, народне игре и дечје песме − разликује традиционалну и модерну музику |
− слухом опажа музичко-изражајне елементе и препознаје композицију; музички пример изводи самостално и/или у групи |
| SJK OŠ C.1.3. Ученик се ликовно изражава на задату тему. |
− препознаје ликовне елементе српске народне традиције завичаја те их ликовно интерпретира различитим техникама − користећи се различитим техникама, израђује тематске украсе |
− ученик препознаје различите облике уметничког изражавања; изражава се ликовним језиком уносећи креативне елементе у израз |
| 2. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.2.1. Ученик говори и разговара о темама из свакодневног живота, изражава мисли и осећања поштујући принципе вођења разговора. |
− разговара поштујући принципе вођења разговора: започиње разговор, учествује, слуша саговорника, окончава разговор − поштује правила пристојног обраћања − у кратким цртама износи своју идеју, тврдњу, објашњава је − уочава разлике између завичајног говора и језика којим се служи у настави српског језика и културе − правилно интонира реченице различите по комуниколошкој функцији, потврдне или одричне − служи се деминутивима, аугментативима, речима супротнога значења, речима истога значења |
− разговара о темама из свакодневног живота у складу с властитим искуством и поштујући принципе вођења разговора |
| SJK OŠ А.2.2. Ученик говори кратке текстове једноставних структура у складу с темом. |
− препричава краћи приповедачки или информативни текст, позоришну представу, анимирани филм, ТВ или радио емисију на темељу упутства, издваја важне или занимљиве детаље − својим речима према плану описује предмет на основу непосредног посматрања − описује лик према плану описа − прича на задату тему |
− обликује и говори кратке текстове једноставних структура у складу с темом |
| SJK OŠ А.2.3. Ученик пише писаним ћириличким словима реченице и кратке текстове поштујући правописну норму. |
− пише писаним ћириличким словима − гради нове речи − пише кратке реченице једноставне структуре − самостално пише кратак дескриптивни текст: описује предмет или лик на основу непосредног посматрања према плану описа |
− обликује и пише једноставне реченице и/или кратке текстове писаним ћириличким словима; примењује правописну норму примерено степену језичког развоја |
|
|
− самостално пише поруку, честитку, позивницу, разгледницу − пише краћу причу на темељу задатих речи − поштује правописну норму − саставља и пише реченице различите по комуниколошкој функцији, потврдном или одричном облику |
|
| Напомена: |
Ученик ће писати писаним словима ћирилице само ако је савладао штампана ћириличка слова у претходном разреду. |
|
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.2.1. Ученик чита с разумевањем књижевни/некњижевни текст. |
− изражава своја запажања, мисли и осећања након слушања/читања текста и повезује их с властитим искуством − бира текстове међу понуђеним и чита их с разумевањем према властитом интересу − препознаје интонацију стандардног српског језика − препознаје екавски и ијекавски облик речи у изабраном тексту |
− изражава своја запажања о прочитаном тексту, повезује ситуације из свакодневног живота сличне онима у тексту |
| SJK OŠ B.2.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− изражава се на завичајном говору − драматизује краће текстове и припрема се за извођење на стандардном српском језику према властитом интересу и/или сличностима − изражава се покретом − користи се језичким вештинама и активним речником примерено развојном узрасту − разликује стандардни српски језик и завичајни језик у усменом и писменом изражавању − саставља властити компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и речи завичајног говора (ако постоје) − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова и извођењу краћих скечева; илуструје текст |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.2.1. Ученик изграђује свој културни и национални идентитет. |
− препознаје обележја традиције свог народа или краја у ком живи − интерпретира дечје песме и игре − изводи дечју песму, народну игру или плес уз музичку пратњу − разликује традиционалне инструменте |
− изводи мелодијске и ритамске целине, уважава музичко-изражајне делове; препознаје музички пример; описује културне догађаје и издваја догађаје који су му занимљиви |
|
|
− препознаје елементе фолклорног ентеријера − препознаје елементе традиционалне кухиње − посећује и активно учествује у школским и ваншколским културним манифестацијама (Свети Сава, Бранкови дани, Дан матерњег језика…) − негује обичаје (Божић, Васкрс, обичајне игре и песме, упознаје православне манастире |
|
| SJK OŠ C.2.2. Ученик уочава и користи се појединим изворима и информацијама из своје околине изражавајући се о њима на креативан начин и служећи се различитим техникама. |
− користећи различите ликовне технике, илуструје причу, песму или књигу, изражава властити доживљај теме − израђује и обликује украсне и функционалне предмете од природних материјала |
− користи ликовне материјале и примењује поступке |
| 3. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.3.1. Ученик говори и разговара у складу са задатом или изабраном темом, изражава своје мисли, потребе, осећања поштујући принципе вођења разговора. |
− пристојно разговара − прилагођава интонацију приликом изговарања речи, реченица, исказа, тврдњи − разликује дијалог од монолога − током разговора о некој теми износи своје тврдње, мишљења, идеје, образлаже их, слуша саговорнике и уважава њихово мишљење − одређује значење непознатих речи и фразеологизама на темељу ситуације и контекста у ком су употребљени − разликује завичајни говор од стандардног српског језика којим се служи на настави српског језика и културе те завичајни замењује стандардним |
− разговара о задатој теми и/или слободно изабраној теми; изражава своје потребе, мисли и осећања поштујући принципе вођења разговора |
| SJK OŠ А.3.2. Ученик говори кратке текстове једноставних структура, разликује уводни, централни и завршни део говореног текста. |
− сажето препричава приповедачке текстове, позоришне представе за децу, игране филмове износећи кључне елементе и следећи ток догађаја − препричава информативне текстове − описује лик: изглед, понашање − описује природу на темељу непосредног посматрања − слуша и процењује говор у ТВ и радио емисијама за децу − приповеда на задату тему или слободно изабрани догађај, јасно структурира причу − сажето извештава о прошлом догађају (излет, посета библиотеци...) − користи се синонимијом да би избегао понављање |
− говори кратке текстове једноставних структура; обликује уводни, централни и завршни део |
| SJK OŠ А.3.3. Ученик вођеним писањем обликује текстове једноставних структура о задатој или слободно изабраној теми те примењује правописну норму у складу са степеном језичког развоја. |
− пише писана ћириличка слова − примењује усвојену правописну норму − пише јасним и тачно обликованим реченицама, обликује разноврсне синтактичке конструкције − пише вођеним писањем према композицијском плану − пише кратак приповедачки текст о задатој или самостално изабраној теми, јасно структурира текст − саставља дескриптивни текст: опис лика (изглед, понашање, карактер), опис природе; јасно структурира текст − обликује вест или обавештење о неком догађају − самостално пише писмо, адресира га − служи се речима у основном и фигуративном значењу |
− пише кратке текстове једноставних структура о задатој или слободно изабраној теми; графички структурира текст поштујући правописну норму примерено степену језичког развоја |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.3.1. Ученик чита с разумевањем књижевни/некњижевни текст. |
− исказује и објашњава своја запажања, мисли и осећања након слушања/читања текста те повезује садржај и тему с властитим искуством − бира књижевне и некњижевне текстове међу понуђеним и чита их с разумевањем према властитом интересу − служи се основним елементима добре дикције стандардног српског језика те прилагођава читање текстуалној ситуацији |
− исказује своје мисли и запажања о прочитаном тексту те повезује садржај и тему с властитим искуством; одговара на питања о тексту; овладава елементима добре дикције стандардног српског језика |
| SJK OŠ B.3.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− изражава се на завичајном говору − драматизује текстове и припрема се за извођење на стандардном српском језику према властитом интересу и/или сличностима − изражава се покретом и цртежом − користи се језичким вештинама и активним речником стандардног српског језика и завичајног говора − пише краће саставе на стандардном српском језику − проширује свој компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и на завичајном говору (ако постоје) − користи се својим речником према потреби − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип на основу прочитаног текста; пише краће саставе на српском језику |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.3.1. Ученик уочава различитост особа, њихову важност и важност очувања завичајне, односно националне баштине. |
− демонстрира народне обичаје током прославе празника − израђује и излаже свој рад (плакат, презентацију, илустрацију, ликовни рад, практични рад и слично) |
− описује улогу и утицај специфичности завичаја те даје пример утицаја појединца на очување баштине |
| SJK OŠ C.3.2. Ученик се с прихватањем односи према уметности, култури и културној баштини. |
− илуструје и ликовно обликује приче и легенде − израђује елементе домаће радиности − препознаје име композитора и назив композиције − изводи музички напев |
− обликује ликовно решење на тему приче или легенде; израђује елементе домаће радиности; препознаје композицију те изводи музички напев или игру |
| 4. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.4.1. Ученик разговара и расправља о задатој или слободно изабраној теми поштујући принципе вођења разговора. |
− разликује српски књижевни језик (стандардни књижевни језик којим се говори у школи, којим су написане књиге, новине) од завичајног говора − учествује у спонтаној расправи и исказује своје идеје, запажања − завичајни говор замењује српским књижевним језиком − језички израз прилагођава комуниколошкој функцији (формално/неформално) − циљано и са сврхом разговара поштујући усвојене принципе вођења разговора − износи и образлаже идеју, брани став, објашњава тврдњу примерено узрасту уважавајући саговорника и поштујући право на различит став − објашњава и примењује различита значења речи (вишезначност) и израза у говорним ситуацијама |
− разговара и/или расправља о задатој или слободно изабраној теми поштујући принципе вођења разговора |
| SJK OŠ А.4.2. Ученик говори кратке текстове једноставних структура усклађене са сврхом говорења. |
− разликује различите сврхе говорења: представљање, захвале, честитања, извињења, предлоге − сажето препричава приповедачке и информативне текстове, позоришне представе за децу, игране филмове − поштује хронолошки редослед догађаја издвајајући кључне догађаје и информације − описује предмете, ликове, појаве и односе међу њима − приповеда на задату тему или по властитом избору, држи се теме, јасно структурира казивање, правилно интонира реченицу, добро распоређујући основну и додатне информације − самостално излаже на темељу задатог истраживања |
− говори кратке текстове једноставних структура у складу са сврхом говорења |
|
|
− слуша и процењује говор у ТВ и радио емисијама за децу − одређује значење непознатих речи и фразеологизама на основу контекста у ком се користе − служи се речима и изразима у основном и пренесеном значењу |
|
| SJK OŠ А.4.3. Ученик пише вођеним писањем текстове једноставне структуре у складу са сврхом те примењује правописну норму примерено степену језичког развоја. |
− пише писана ћириличка слова − примењује усвојену правописну норму − пише пуним и јасним реченицама, варира језички израз (ред речи у реченици, врсте и дужину реченице) − саставља опис сложенијих односа међу стварима, бићима, појавама јасно структуришући текст − пише приповедачки текст према плану и самостално изабраној теми јасно распоређујући садржај (увод, заплет, расплет) и одломке − на темељу самосталног или истраживања у групи саставља кратак излагачки текст − извештава о себи, пише кратак аутобиографски текст − прилагођава језички и стилски израз типу текста |
− пише кратке текстове једноставних структура у складу са сврхом и примаоцем |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.4.1. Ученик чита с разумевањем књижевни/некњижевни текст. |
− исказује и објашњава своја запажања, мисли и осећања након слушања/читања текста те повезује садржај, тему и мотиве текста с властитим искуством − бира текстове за развијање читалачких навика и чита их с разумевањем према властитом интересу − објашњава разлоге властитог избора књига за читање и изражава свој став о прочитаном те препоручује књиге за читање − чита и казује различите врсте текстова поштујући основне елементе добре дикције стандардног српског језика |
− исказује и објашњава своје мисли и запажања о прочитаном тексту и повезује садржај, тему и мотиве с властитим искуством; бира текстове за читање према интересу те објашњава разлоге властитог избора |
| SJK OŠ B.4.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− служи се завичајним говором у усменом и писменом изражавању − драматизује текстове према властитом интересу и/или сличностима − изражава се покретом − користи се језичким вештинама и активним речником српског језика и завичајног говора примерено узрасту |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип; пише краће саставе и песме на српском језику |
|
|
− пише краће песме и саставе на стандардном српском језику − сакупља властите радове у радну мапу пратећи властити напредак − проширује свој компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и на завичајном говору (ако постоје) − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара − разликује некњижевне речи од језичког стандарда |
|
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.4.1. Ученик одређује положај Србије на географској карти. |
− описује облик границе и државне симболе Републике Хрватске и Републике Србије (химна, застава, грб) − именује и показује на географској карти најважније културно-историјске споменике − именује, упоређује карактеристике свог завичаја с неким рељефима у Србији |
− користи се различитим изворима информација; објашњава положај Републике Хрватске и Републике Србије; сналази се на географској карти |
| SJK OŠ C.4.2. Ученик развија став о очувању завичајне баштине те свест о националној припадности. |
− разговара и износи ставове о припадању неком народу − изводи химну и интерпретира песме повезане с празницима − описује најважније народне обичаје и најпознатије особе − издваја важније догађаје из завичајне историје − именује заштићена подручја свог завичаја − ликовно обликује рад на задату тему користећи се разним техникама и материјалима |
− описује важна достигнућа знаменитих Срба, организацију Републике Хрватске и Републике Србије те њихова национална обележја; препознаје и изводи музичко-изражајне елементе композиције; обликује ликовни рад на задату тему |
| 5. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.5.1. Ученик разговара и расправља о задатој или изабраној теми. |
− расправља, излаже идеју и брани став − служи се речима у основном и пренесеном значењу − у разговору/излагању служи се речима из компаративног речника − служи се синонимима − поштује правила комуникацијског бонтона − уочава важност језика за очување идентитета |
− разговара о свакодневним догађајима и својим интересима и примењује вештине активног слушања те поштује правила комуникацијског бонтона |
| SJK OŠ А.5.2. Ученик пише текстове једноставније структуре у складу са сврхом те примењује правописну норму примерено степену језичког развоја. |
− примењује усвојену правописну норму − пише текст према плану писања − саставља опис према задатој теми (особа, простор) − издваја наслов, држи се теме − пише писмо (службено, лично) |
− пише текстове поштујући правописну норму |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.5.1. Ученик расуђује о књижевном/некњижевном тексту на темељу искуства о свету око себе. |
− образлаже властити непосредни доживљај књижевног/некњижевног текста и повезује га са светом око себе − уочава и објашњава идеје и проблематику у вези са прочитаним текстом − упоређује властито мишљење о тексту с мишљењима других |
− описује властити доживљај текста, повезује га са светом око себе и упоређује га с мишљењима других ученика |
| SJK OŠ B.5.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− истражује и изражава се о теми која му је блиска служећи се завичајним говором − драматизује текстове на стандардном српском језику према властитом интересу, креира сценографију − изражава се покретом и плесом − служи се језичким вештинама и активним речником српског језика и завичајног говора у писању краћих песама и састава − допуњава свој компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и на завичајном говору (ако постоје) − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара − разликује некњижевне речи од језичког стандарда препознајући их као једнако вредне иако функционално другачије |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип; пише краће саставе и песме на српском језику |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.5.1. Ученик истражује различите културне факторе властитог идентитета и негује позитиван однос према српској културној баштини те према другим културама. |
− сакупља текстове, приче, легенде, илустративни материјал и слично из различитих извора те ствара мапе и збирке сакупљеног материјала − од сакупљеног материјала бира теме из историје Срба (праисторијски и антички период на простору данашње Србије и Хрватске, налазишта и локалитети на подручју Србије и Хрватске те досељавање Словена) које представља у облику малих пројеката |
− повезује сакупљене информације, описује илустративни материјал те спроводи властити мали пројекат; на темељу сакупљеног материјала доноси закључке о своме идентитету |
| SJK OŠ C.5.2. Ученик истражује и упоређује различита обележја географског простора Србије. |
− претражује различите изворе и сакупља информације о главном граду и регијама − описује положај и начин живота појединих друштвених група |
− описује положај Србије и Хрватске; издваја и показује на географској карти природно-географске и управне регије Србије |
| SJK OŠ C.5.3. Ученик упознаје уметничка и традиционална дела музичке и ликовне уметности. |
− препознаје и разликује звучне карактеристике фолклорне музике − израђује плакат/презентацију и излаже о музичком или ликовном уметнику те износи своје мишљење − упознаје елементе народних ношњи Срба |
− препознаје контекст у ком се изводи/изводила традиционална музика, разликује вокалну и инструменталну традицију, препознаје карактеристичне инструменте по изгледу и обележју тона; препознаје дело ликовне уметности |
| 6. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.6.1. Ученик обликује и говори текстове једноставних приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и према смерницама. |
− разликује различите сврхе говорења: личне, образовне и јавне − сажето препричава − описује, приповеда, извештава с различитих тачака гледишта − поштује хронолошки редослед догађаја издвајајући кључне догађаје и информације − описује предмете, ликове, појаве и односе међу њима − приповеда на задату тему или по властитом избору − држи се теме − одређује значење непознатих речи и фразеологизама на основу контекста у ком се користе − служи се речима и изразима у основном и пренесеном значењу |
− обликује и говори кратке текстове једноставних структура у складу са сврхом говорења |
| SJK OŠ А.6.2. Ученик пише текстове једноставних приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и према смерницама. |
− пише дескриптивни текст (субјективан и објективан) − пише јасним, пуним, тачно обликованим реченицама − јасно структурира текст (уводни, централни и завршни део) − примењује правописну норму − служи се фондом речи с обзиром на узраст − пише обавештење о школским догађајима − пише краће извештаје о школским догађајима |
− обликује и пише текстове примењујући правописну норму |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.6.1. Ученик исказује доживљај књижевног текста / самостално изабраног књижевног текста. |
− повезује и образлаже властита искуства и ставове те их упоређује с онима у књижевном/некњижевном тексту − образлаже значење изабраног књижевног/некњижевног текста и повезује га с властитим искуством − препоручује текст другим ученицима |
− исказује доживљај текста, повезује и образлаже властита искуства и ставове те их упоређује с онима у тексту; уочава сврху текста; образлаже разлоге властитог избора текста |
| SJK OŠ B.6.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− драматизује текстове и креира сценографију − користи се језичким вештинама и активним речником српског језика примерено узрасту − пише краће песме и саставе на стандардном српском језику − допуњава свој компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и завичајног говора (ако постоје) − упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара − разликује некњижевне речи од језичког стандарда препознајући да су једнако вредне |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова, креирању сценографије и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип; пише краће песме и саставе на српском језику |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.6.1. Ученик уочава и описује природно-географска и друштвено-географска обележја Србије. |
− описује одређену историјску личност, износи своје спознаје те тумачи разлоге њене важности данас − спроводи ученичке пројекат о занимљивостима Србије − упоређује и описује географска обележја Србије − анализира податке сакупљене истраживањем на задату историјску тему (стварање првих српских држава, хришћанство, српски цареви) − излаже свој рад о историјским и географским обележјима Србије |
− бира историјску или географску тему, описује историјски развој српске државе и важност појединих историјских личности; свој рад излаже самостално или у групи |
| SJK OŠ C.6.2. Ученик истражује дела културне баштине и традиције у обликовању културе српског народа. |
− описује карактеристике појединог музичког дела и износи свој утисак и мишљење − посматра, истражује и описује ликовна остварења српске културне баштине − израђује макету манастира − излаже рад о изабраном делу те износи мишљење о његовим одликама |
− препознаје дела српске културне баштине те уочава основне карактеристике |
| 7. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.7.1. Ученик обликује и говори текстове сложених приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и према плану те образлаже властито мишљење. |
− разговара на задату тему − држи се теме и основне идеје коју поткрепљује одговарајућим детаљима − излаже став и брани идеју − представља свој рад (презентацију) − користи се примереном интонацијом и невербалном комуникацијом − поштује правила комуникацијског бонтона |
− обликује и говори текстове сложених приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и према плану писања; образлаже властито мишљење |
| SJK OŠ А.7.2. Ученик пише текстове сложених приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и према плану писања. |
− пише текст према плану писања − користи се сложенијим реченичним структурама − пише јасним и пуним реченицама − служи се фондом речи примерено узрасту − поштује правописна правила и норму − исправља свој текст, критички чита написано, поправља текст и исправља грешке − пише портрет, вест, приказ, интервју |
− обликује и пише текстове сложених приповедачких и дескриптивних структура у складу с темом и планом писања |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.7.1. Ученик тумачи књижевни/некњижевни текст на темељу властитог читалачког искуства. |
− тумачи књижевни/некњижевни текст на темељу властитог читалачког искуства примењујући књижевнотеоретска знања − објашњава утицај текста на стварање мишљења о себи и другима − образлаже властити избор књижевних и некњижевних текстова за читање и примењује знања с обзиром на тематику, ликове и начин излагања − заступа властито мишљење и поштује мишљења других |
− тумачи текст и открива његово значење с обзиром на жанровска обележја и властито читалачко искуство; објашњава утицај текста на стварање мишљења о себи и другима; објашњава властити избор текста с обзиром на тематику и ликове |
| SJK OŠ B.7.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− драматизује текстове и припрема се за извођење на стандардном српском језику, креира сценографију − изражава се покретом према властитом интересу подстакнут различитим искуствима и доживљајима − служи се говорним вредностима и активним речником српског стандардног језика и завичајног говора − пише песме и саставе на стандардном српском језику − допуњава свој компаративни речник у који уноси речи на српском и хрватском стандардном језику, али и на завичајном говору (ако постоје) − критички упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара − разликује некњижевне речи од језичког стандарда са свешћу о томе да су једнако вредне |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова, креирању сценографије и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип; пише песме и саставе на српском језику |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.7.1. Ученик изграђује позитиван став о важности наслеђа и властитог идентитета као српског, европскога грађанина и грађанина света исказујући поштовање према другима и другачијима. |
− расправља о важности идентитета за народ − израђује туристичке карте појединих регија Србије и Хрватске у којима живе Срби − посматра и описује архитектуру и значење културно-историјских споменика Србије и Хрватске у подручјима у којима живе Срби − издваја, описује и повезује историјске периоде у развоју Србије као државе (Србија од 16. до 18. века, Србија од 18. до 20. века, српски устанци) − описује важне битке у историји Србије − издваја и описује важност српских великана (глумци, научници, спортисти и слично) |
− описује разноликост културног наслеђа и важност очувања националне културе; наводи и повезује историјске периоде у развоју Србије, наводи примере културно-историјских споменика у Србији и хрватским подручјима у којима живе Срби те описује њихове карактеристике |
| SJK OŠ C.7.2. Ученик упознаје и истражује примере уметничке музике и ликовне уметности. |
− слуша изабране примере класичне музике, инструменталних дела и филмске музике те уочава њихове карактеристике − креира и представља рад о изабраном музичком делу, именује музичке примере и композиторе − посматра ликовна достигнућа значајних уметника, одређује период у ком су настала те уочава главне карактеристике |
− упоређује класичну, традиционалну и популарну музику према извођачком саставу, примени и контексту; препознаје ликовна дела значајних уметника и периоде у којима су настала |
| 8. разред ОШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK OŠ А.8.1. Ученик обликује и говори текстове сложених приповедачких и дескриптивних структура те једноставних дебатних структура у складу с темом и према смерницама. |
− обликује и говори текст у складу са сврхом говорења − обликује и говори текстове сложених дескриптивних и приповедачких структура те једноставних дебатних структура према смерницама − образлаже властито мишљење и стајалиште о различитим темама у складу с узрастом и властитим искуством те га процењује с обзиром на туђе ставове и мишљења − пише коментар, осврт |
− обликује и говори текстове сложених дескриптивних и приповедачких структура те једноставних дебатних структура и износи властито мишљење и став у складу с темом |
| SJK OŠ А.8.2. Ученик пише текстове слободних дескриптивних и приповедачких структура. |
− планира садржај текста постављајући концепт и одређује главни циљ и подциљеве − бира и организује главне идеје у садржајно јасне и граматички тачне реченице обликујући их у одломке − ствара сложеније реченичке структуре − попуњава формални образац с основним подацима о себи − пише у складу с правописном нормом |
− обликује и пише текстове сложених дескриптивних и приповедачких структура у складу с темом и правописном нормом |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK OŠ B.8.1. Ученик вреднује књижевни/некњижевни текст и повезује га с властитим искуством. |
− упоређује проблематику књижевног/некњижевног текста с властитим искуством − објашњава однос доживљеног искуства и искуства стеченог читањем текстова − тумачи властите ставове о тексту − образлаже разлоге властитог избора текстова − размишља о сврси текста, обележјима припадајућег жанра и аутора |
− објашњава однос доживљеног искуства и искуства стеченог читањем текста; расуђује текст и образлаже властите ставове; образлаже властити избор текста и описује његову улогу у складу с властитим искуством |
| SJK OŠ B.8.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу и/или сличностима. |
− драматизује текстове и креира сценографију − изражава се покретом и плесом према властитом интересу подстакнут различитим искуствима и доживљајима − служи се говорним вредностима и активним речником српског језика и завичајног говора примерено узрасту − пише песме и саставе на стандардном српском језику − допуњује и свој компаративни речник у који уноси реч на српском и хрватском језику, али и на завичајном говору (ако постоји) − критички упоређује свој речник с речником осталих ученика ради богаћења властитог вокабулара − разликује некњижевне речи од језичког стандарда са свешћу да се ради о једнако вредним речима |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова, креирању сценографије и извођењу краћих скечева; илуструје текст и црта стрип; пише песме и саставе на српском језику |
| C. ТО САМ ЈА |
||
| SJK OŠ C.8.1. Ученик препознаје и описује националне и културне мотиве који су му познати из свакодневног живота, традиције, уметности и медија. |
− упознаје и истражује достигнућа у подручјима науке, уметности, технике, културе и спорта Срба − одређује и описује карактеристике класичне музике, опере те савремене музике и именује неколико представника − препознаје музички пример и наводи аутора − познаје и истражује историјске периоде Србије те израђује презентацију на изабрану тему (Србија у доба 1. и 2. светског рата, модерно доба, Срби у Хрватској) − израђује туристичку карту Србије са свим обележјима и природним богатствима |
− описује национални симбол (у виду особе, уметничког, научног, културног, спортског достигнућа, посебности или природне лепоте и слично) те израђује и излаже презентацију |
| SJK OŠ C.8.2. Ученик упоређује карактеристике своје националне културе с осталим културама на подручју Европе. |
− израђује рад у ком одговара на питања: Којим вредностима тежим? Шта могу да научим од других? Како доприносим напретку заједнице? Како други утичу на мене? Како ја утичем на друге? − описује државно уређење Србије и њен положај и улогу у Европи |
− описује улогу и положај Србије у Европи те износи своје мишљење о важности неговања и очувања властитог националног идентитета; доноси закључке о важности толеранције и уважавања других и другачијих |
ТАБЛИЦА ПРАВОПИСНИХ ПРАВИЛА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ
| 1. разред |
− пише прву реч у реченици великим словом − пише великим словом властита имена и презимена људи и имена насеља или места која су му позната − пише реченични знак на крају реченице |
| 2. разред |
− писању раставља речи на слогове на крају реда − препознаје и користи правописни знак цртица код растављања речи на слогове на крају реда − пише велико почетно слово: почетак реченице, имена, презимена, надимке, називе улица, тргова и насељених места у ближем окружењу, имена установа с којима се ученик свакодневно сусреће − пише реченичне знакове на крају реченице − правилно пише негације (речце не и ни) − правилно пише речцу ли у упитним реченицама |
| 3. разред |
− раставља речи на слогове на крају реда − препознаје и користи правописни знак цртица − потребљава ознаке за мерне јединице − пише велико слово: називе улица, тргова, насељених места, вода и гора у завичају, небеских тела − примењује правила писања вишечланих имена с којима ученик долази у додир − пише две тачке и запету у набрајању |
| 4. разред |
− раставља речи на слогове на крају реда − препознаје и користи правописни знак цртица − потребљава ознаке за мерне јединице − пише велико слово: називи улица, тргова, насељених места, географских назива у завичају, небеских тела − примењује правило писања вишечланих имена с којима ученик долази у додир − пише две тачке и запету у набрајању − правилно пише скраћенице вишечланих назива − разликује управни и неуправни говор у писму; правилно користи две тачке, црту и наводнике у писању управног говора − правилно пише присвојне придеве изведене од властитих имена − пише ознаке за мерне јединице |
| 5. разред |
− пише у складу с граматичком нормом предлоге с/са, к/ка испред прототипних и честих речи које почињу сугласником или сугласничким групама с, ш, з, ж, к, пс, кс и личном заменицом − пише у складу с правописном нормом: пише прототипне и честе речи у којима су гласови ч, ћ, џ, ђ, двоглас ие (речи у којима је проведена гласовна промена); пише велико и мало слово у прототипним и честим придевима на -ски, -шки, -чки, -ев, -ов, -ин; пише велико слово у изразима/именима која садрже једну или више речи (географски називи у ближемокружењу); пише запету одвајајући узвик од остатка реченице |
| 6. разред |
− тачно пише облике у футуру првом, потенцијалу, перфекту и аористу − пише у складу с правописном нормом: пише прототипне и честе речи у којима су гласови ч, ћ, џ, ђ, двоглас ие (изведенице); пише велико слово у изразима/именима која садрже једну или више речи (географски називи у ширему окружењу); пише правописне знакове ради правилног читања и разумевања текста; пише правописне знакове растављајући текст на реченице и реченичке делове |
| 7. разред |
− пише у складу с правописном нормом: пише прототипне и честе речи у којима су гласови ч, ћ, џ, ђ, двоглас ие (позајмљенице, туђице); пише велико слово у изразима/именима која садрже једну или више речи (празници, културне, уметничке, политичке, научне и друге друштвене приредбе); пише запету ради одвајања независних делова реченице (дозивање, узвик) и у набрајању речи и реченица; пише прототипне и честе скраћенице |
| 8. разред |
− пише у складу с правописном нормом: пише прототипне и честе речи у којима су гласови ч, ћ, џ, ђ, двоглас ие (неологизми); пише велико слово у изразима/именима која садрже једну или више речи (установе, друштва, покрети, периоди, историјски догађаји); пише запету у независно сложеним и зависно сложеним реченицама; пише честе речи из страних језика; правилно пише у вертикалном набрајању |
Средња школа
Домен То сам ја оствариваће се кроз заједничке исходе од 1. до 4. разреда средње школе јер се у време глобализације знања циљеви поучавања мењају. Немогуће је очекивати акумулацију знања које се свакодневно експоненцијално повећава. Код ученика вреди развијати радозналост за промене у околини, подстицати их на истраживање уочене појаве и извођење закључака на основу посматраног. Такође је врло важно упућивати ученике на претрагу информација из различитих извора знања, подстицати критичко размишљање о информацијама које су доступне и саветовати коришћење информатичке технологије као средства информисања. Активности ученика, начини и методи рада те достигнућа усклађују се с узрастом ученика.
| Исходи |
Разрада исхода |
Васпитно-образовни исходи на нивоу усвојености »добар« на крају разреда |
| 1. разред − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK SŠ A.1.1. Ученик доживљава књижевни језик као средство уметничког изражавања. |
− истражује књижевни језик и аргументује у чему се све огледа његово нормирање или стандардизација − поређује нестандардне и стандардне језичке варијанте − смешта развој књижевног језика код Срба у друштвени, историјски и културни контекст − записује речи те тако саставља свој компаративни речник |
− истражује, упоређује, анализира и аргументује специфичности књижевног језика те препознаје и записује речи које се разликују |
| SJK SŠ A.1.2. Ученик пише, обликује и говори дескриптивне и приповедачке текстове. |
− одређује тему, облик, намену и сврху говорења у слободно изабраној теми − обликује тезе, концепт и логички структуриран текст према обележјима изабране врсте текста − с разумевањем се служи речима у складу с темом у обликовању говорених текстова |
− обликује и говори дескриптивне и приповедачке текстове и усклађује говорење са сврхом и комуникацијском ситуацијом |
| B. Читам и стварам |
||
| SJK SŠ B.1.1. Ученик интерпретира књижевни текст средњовековне и народне српске књижевности. Ученик упознаје средњовековну и народну српску књижевност. Ученик интерпретира књижевни текст и повезује га с тематским, жанровским и стилским обележјима. |
− интерпретира књижевни текст средњовековне и народне српске књижевности и повезује интерпретацију с тематским, жанровским, композиционим и стилским обележјима − чита, доживљава и тумачи књижевни текст − примењује раније стечене основне књижевнотеоретске појмове потребне за интерпретацију књижевног текста − поређује уметничку интерпретацију стварности и историјске чињенице |
− интерпретира књижевни текст и препознаје његова тематска, жанровска, композициона и стилска обележја |
| SJK SŠ B.1.2. Ученик самостално бира књижевни текст за читање. |
− самостално бира (међу више понуђених књижевних текстова) књижевни текст за читање − води дневник читања − организује клуб читалаца те другима даје предлоге и сугестије за читање − коментарише своје ставове, интересе и навике повезане с прочитаним − наводи основне одлике стилског периода прочитаног књижевног текста − изражава своје мишљење о прочитаном тексту − образлаже своје разумевање текста |
− самостално бира и чита књижевне текстове те води дневник читања и расправља о тексту; изражава своје ставове о прочитаном |
| SJK SŠ B.1.3. Ученик истражује распрострањеност српских дијалеката (на географском подручју Републике Србије и Републике Хрватске). |
− истражује распрострањеност српских дијалеката, сакупља материјале из различитих извора |
− истражује, саставља и описује распрострањеност српског језика на дијалектолошкој мапи и уочава говорну разноликост српског језика на дијалектолошкој мапи |
| C. ТО САМ ЈА (1 − 4.Р) |
||
| SJK SŠ C.1. − 4.1. Ученик се активно укључује у упознавање различитих заједница и култура те освешћује вишекултурност. |
− израђује интервју/упитник/анкету/ портфолио с темама: процеси глобализације, развој друштва, миграције становништва, развој архитектуре, уметност као израз идентитета, интеркултурализам, разноликости у мом завичају, дискриминација, народни обичаји, знаменити Срби |
− користећи се различитим изворима информација, бира теме о којима ствара мапу, збирку, портфолио и слично; учествује у дебати и расправи у групи; износи своје мишљење о изабраној теми |
| SJK SŠ C.1. − 4.2. Ученик ствара и дизајнира мрежну страницу, школски лист/блог/колумну или сценско дело о теми повезаној с националним мањинама. |
− самостално припрема и обликује властите радове у којима долази до изражаја креативност, иновативност, оригиналност, стваралачко и критичко мишљење (школски лист, колумна, блог, видео, кратки филм, телевизијска емисија, представа и слично) |
− међу понуђеним бира тему те обликује рад служећи се различитим материјалима, техникама и веб алатима |
| SJK SŠ C.1. − 4.3. Ученик истражује и обогаћује свој идентитет новим димензијама упоређујући и вреднујући односе: локално − глобално, традиционално − модерно, модерно − постмодерно, већинско − мањинско, духовно − материјално, српски идентитет − вишекултурност. |
− подстиче развој толеранције, објашњава настанак и развој предрасуда − креира пројекат на тему људских и мањинских права применљив у његовој околини − објашњава појам културног идентитета на властитом примеру |
− наводи уставна и законска права националних мањина; наводи проблеме с којима се сусрећу припадници националних мањина; наводи начине и поступке интеграције националних мањина |
| 2. разред СШ − 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK SŠ A.2.1. Ученик истражује почетак стандардизације српског језика. |
− објашњава и процењује важност рада Вука Караџића за српски језик и културу − анализира однос ћирилице и латинице и њихову употребу код Срба − износи основне чињенице о почетку стандардизације књижевног језика и правописа код Срба у првој половици 19. века − записује речи те тако саставља свој компаративни речник |
− истражује и тумачи основне чињенице о почетку стандардизације књижевног језика и правописа код Срба те препознаје, записује и објашњава речи које се разликују |
| SJK SŠ A.2.2. Ученик пише, обликује и говори излагачке текстове и усклађује говор с комуникацијском ситуацијом, сврхом и слушаоцима. |
− бира тему о којој ће да пише, излаже, говори − припрема и обликује властите радове на завичајном говору или дијалекту − саставља једноставнији говорени или писмени текст који је логичан, добро структуриран и стилски усклађен − с разумевањем употребљава речи у складу с темом и слушаоцима у обликовању писмених и говорних текстова − исказује стечену вештину говорења − говори пред аудиторијумом о темама из подручја језика, књижевности, културе |
− обликује и говори излагачке текстове и усклађује говор са сврхом и комуникацијском ситуацијом |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK SŠ B.2.1. Ученик истражује и објашњава друштвено-историјски и културни контекст књижевног текста. |
− истражује и објашњава друштвено-историјски и културни контекст текстова из 18. и прве половине 19. века − препознаје, оцењује и упоређује вредности барока, класицизма и просветитељства − наводи основне одлике стилских периода српске књижевности и повезује их с прочитаним књижевним текстовима |
− објашњава друштвено-историјски и културни контекст и његов утицај на значење књижевног текста |
| SJK SŠ B.2.2. Ученик изражава своје мишљење и образлаже свој критички став о књижевном тексту на темељу читалачког искуства. |
− критички чита, образлаже и вреднује књижевни текст − образлаже своје разумевање текста − исказује своје мишљење о оном о чему текст говори − аргументује свој критички став о књижевном тексту − примењује више метода, гледишта и компаративни приступ у тумачењу књижевног текста − изражава свој емоционални, естетски и сазнајни доживљај књижевног текста |
− образлаже своје разумевање текста те исказује своје мишљење и запажање о тексту |
| 3. разред СШ – 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK SŠ A.3.1. Ученик расправља о задатој теми. |
− ченик уз помоћ професора организује дебату на задату тему − организује тимове, истражује задату тему, пише аргументе на задату тему − расправља у складу са задатом темом и образлаже своје мишљење − служи се стандардним језиком, тачно изговара гласове, речи, акценте − примењује правила комуникацијског бонтона |
− припрема се према задатим упутствима и расправља ради уверавања саговорника у своје ставове и идеје те их процењује у складу с комуникацијском ситуацијом и комуникацијским бонтоном |
| SJK SŠ A.3.2. Ученик објашњава разлоге настајања или застаревања речи. |
− препознаје и образлаже језичке и ванјезичке разлоге настајања или застаревања речи − разликује архаизме, историзме и неологизме на примерима − познаје речнике српског језика и уме да се њима служи − записује речи и тако саставља свој компаративни речник |
− образлаже језичке и ванјезичке разлоге настајања и застаревања речи; бира речи у складу с контекстом те препознаје и записује речи које се разликују |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK SŠ B.3.1. Ученик објашњава утицај друштвено-историјског и културног контекста на примеру књижевног текста. |
− истражује и интерпретира друштвено-историјски и културни контекст текстова романтизма, реализма и модерне − препознаје, процењује и развија став према поетикама романтизма, реализма и модерне, упоређује их и објашњава разлику на темељу властитог читалачког искуства − наводи основне одлике стилских периода српске књижевности и повезује их с прочитаним књижевним текстовима |
− објашњава друштвено-историјски и културни контекст и његов утицај на значење књижевног текста |
| SJK SŠ B.3.2. Ученик се стваралачки изражава према властитом интересу подстакнут различитим искуствима. |
− драматизује краће текстове − поставља сценографију − на темељу читалачког искуства изражава креативност − припрема и обликује властите радове у којима до изражаја долази иновативност, оригиналност и стваралачко мишљење − пише краћи синопсис − припрема сценске и драмске игре |
− исказује своје интересе и/или сличности те према томе бира учествовање у драматизацији текстова, креирању сценографије и извођењу краћих скечева |
| 4. разред СШ – 3 часа |
||
| А. ГОВОРИМ И ПИШЕМ |
||
| SJK SŠ A.4.1. Ученик расправља о слободно изабраној теми. |
− ченици самостално организују дебату на слободно изабрану тему − организује расправу и договор око избора тема − организује тимове, припрема се, пише аргументе на изабрану тему − расправља у складу с изабраном темом и образлаже своје мишљење − запажа, упоређује и тумачи битне, потребне, занимљиве и корисне информације и идеје − примењује технике активног слушања саговорника − тачно се служи стручном лексиком у складу с темом разговора − служи се стандардним језиком, тачно изговара гласове, речи, акценте − примењује правила комуникацијског бонтона |
− припрема се према задатим упутствима и расправља ради уверавања саговорника у своје ставове и идеје те их процењује у складу с комуникацијском ситуацијом и комуникацијским бонтоном |
| SJK SŠ A.4.2. Ученик обликује и пише дебатне текстове. |
− ченик обликује и пише дебатне текстове и примењује правописна правила и обележја функционалног стила − пише коментар, критику, молбу, жалбу, захтев, пријаву, прилоге, извештаје с одржаних такмичења, саставља записник, саставља пословни животопис − записује речи и тако саставља свој компаративни речник |
− обликује и пише дебатне текстове и примењује правописна правила и обележја функционалног стила у складу са сврхом текста; препознаје и записује речи које се разликују |
| B. ЧИТАМ И СТВАРАМ |
||
| SJK SŠ B.4.1. Ученик процењује, упоређује, критички тумачи проблеме и идеје у књижевним текстовима. |
− процењује, упоређује, критички тумачи проблеме и идеје у књижевним текстовима авангардне и савремене књижевности − влада књижевном терминологијом и примењује је у тумачењу и вредновању књижевних текстова − процењује да ли је књижевни текст добро структуриран, да ли су идеје изложене прецизно и јасно |
− процењује и упоређује проблеме и идеје у књижевном тексту и влада књижевном терминологијом |
Е. ПОВЕЗАНОСТ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА (МОДЕЛ Ц) С ОСТАЛИМ ПОДРУЧЈИМА, МЕЂУПРЕДМЕТНИМ ТЕМАМА И ОСТАЛИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА
Савлађивање српског језика као матерњег, као језика националне мањине или као другог језика, темељ је за учење током целог живота.
Језик као основно средство изражавања и комуникације ученицима служи као посредник ка наставним садржајима и садржајима међупредметних тема, стога он директно утиче на успешност усвајања наставних садржаја.
Предмет Српски језик и култура део је језичко-комуникацијског подручја и подразумева развој знања о себи и другима, одговорног понашања према говорницима других језика и припадницима других култура, уважавање различитих вредности, уверења и понашања и свест о неопходности сузбијања свих врста стереотипа, предрасуда, дискриминације. Ученици стичу знање на стандардном српском језику, развијају читалачке интересе, литерарне способности и способност критичког приступа. То подручје је најважније зато што је језик подлога свим осталим подручјима.
Усвајањем васпитно-образовних исхода наставног предмета Српски језик и култура ученик развија комуникацијску компетенцију како би се оснажио за суочавање с новим животним ситуацијама и како би као активан и информисан грађанин одговорно деловао у јавном животу локалне, националне, европске и глобалне заједнице негујући суживот у различитости. Тиме се остварује и веза с друштвено-хуманистичким подручјем. Учењем о историји српског народа даје се допринос разумевању процеса који су обликовали људски род до данас, процеса који утичу на обликовање личних и колективних идентитета, развој вештина разматрања контекста, сагледавања догађаја из различитих перспектива.
Повезаност с уметничким подручјем остварује се кроз исходе ликовне и музичке културе и уметности. Тим садржајима ученици богате и оплемењују слику о себи и свету, развијају креативност као начин размишљања и деловања. Код ученика се негују индивидуалне сличности, потреба за ликовним изражавањем, служе се традиционалним ликовним поступцима и материјалима као и савременим визуелним медијима.
Учење о музици, као саставном делу свих светских култура, важно је у обликовању генеричких компетенција ученика. Активним учествовањем у музичком животу своје средине, мањинске заједнице доприносиће очувању, преношењу, обнављању и ширењу културног наслеђа, тумачиће поруку коју носи музика, изражавати осећања и ставове.
У домену То сам ја, видљива је повезаност с наставним садржајима предмета Природа и друштво и Географија, што Српски језик и културу повезује с природњачким подручјем. Посматрањем и учењем о природи подстиче се одговорно понашање према природи и заједници, развија се свест о очувању околине, природне баштине и простора, усвајају се називи на српском језику. Географским описмењавањем код ученика се развија социјална осетљивост као и осетљивост за очување природне разноликости и подстиче солидарност. Проучавање географских обележја завичаја и Републике Србије доприноси доживљавању простора као основе националног идентитета.
У предмет Српски језик и култура интегрисане су међупредметне теме: Грађанско васпитање и образовање, Лични и социјални развој, Употреба информационе и комуникацијске технологије.
Развијањем одговорности, друштвеног и властитог идентитета, толеранције, уважавањем различитости, усвајањем знања о људским правима, дужностима и одговорностима, предмет је повезан с Грађанским васпитањем и образовањем.
Веза с међупредметном темом Лични и социјални развој остварује се прихватањем одговорности, учествовањем у јавним наступима, сарадњом с другима, управљањем властитим емоцијама и понашањем, развијањем емпатије, уважавања и прихватања различитости.
У сврху тражења информација, дељења и објављивања садржаја, задовољавања културних потреба комуникацијска технологија омогућава различита искуства учења, доприноси развијању одговорности и властитог интегритета.
Ф. УЧЕЊЕ И ПОУЧАВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА (МОДЕЛ Ц)
Да би се постигли описани циљеви наставног предмета Српски језик и култура (модел Ц), важно је осмислити садржајно примерена и ученику занимљива, отворена и интегрисана методичка сценарија учења и поучавања с различитим активностима које подстичу интерес, дају конкретан смисао ономе што се учи и омогућавају ученику примену у стварним животним ситуацијама.
Исправно осмишљен методички сценарио учења и поучавања укључује различите активности попут откривања игром, играња улога, решавања проблема, израде пројеката, израде визуелних приказа, причања прича, играња дидактичких игара, посета и сл. Ученик активно укључен у процес учења, у учионици или ван ње, тражи одговоре на различита питања, размењује информације, представља резултате и тако развија истраживачке, комуникацијске и социјалне вештине, али и ставове и вредности важне за свеукупан развој личности и личног идентитета.
Због свега наведеног, у курикулуму наставног предмета Српски језик и култура (модел Ц) посебна пажња посвећена је емпиријском учењу и истраживачком приступу интегрисаном у процес поучавања и учења у свим концептима.
Стратегије учења, методи и облици учења и поучавања повезују се с исходима домена Говорим и пишем, Читам и стварам и То сам ја.
У првом разреду наставе српског говора с елементима националне културе није заступљено писмено изражавање јер српски нараштај похађа наставу на хрватском језику и прво усваја латинично писмо. Након обраде латиничнога писма у другом разреду почиње се с писменим изражавањем. Учење српског говора с елементима националне културе у првоме и другоме разреду треба да се одвија путем игре и ученику мора да представља задовољство, а не обвезу јер су деца у овом узрасту способна да верно репродукују оно што чују.
Настава мора бити организована тако да сваком ученику буду омогућене што чешће вербалне активности јер само на тај начин може да се продуктивно савлада говор. У реализацији тих задатака учитељ мора да мотивише ученике максимално користећи се одговарајућим аудиовизуелним наставним средствима, илустрацијама, филмом, сликама, фотографијама, ТВ емисијама. Учитељ мора да подстиче ученике да се и они ангажују у сакупљању наставних средстава повезаних с темом која се обрађује (разгледнице, илустрације).
Упознавање елемената националне културе Срба углавном се остварује упознавањем и приближавањем дела традиционалне књижевности, обичаја и традиције. Приликом обраде елемената националне културе треба да се поштују принцип постепености да би усвајање знања и информација ученицима било олакшано.
Учитељ подржава и подстиче ученике да традиционалне мотиве искористе у креирању нових естетских решења у изради свакодневних употребних и украсних предмета. Очекује се побољшање конверзације и вештине презентовања, повећање интереса за проблеме заједнице и отварање према свету и вишекултурности.
Улога учитеља јесте да омогући свеукупан развој сваког ученика поштовањем његовог интегритета и идентитета уз стварање безбедног и подстицајног окружења.
Учитељева одговорност јесте да организује и води васпитно-образовни процес који укључује различите методе и облике рада, технике поучавања и стилове учења те да ученику понуди избор садржаја. Учитељ мотивише ученика да повезује своје искуство с новим информацијама те да развија компетенције, вештине, знања и поставља темеље целоживотног учења. Учитељ пружа ученику бројне могућности за практичан рад, критичко и креативно мишљење, решавање проблема, развој комуникацијских вештина, ставова и вредности.
Учитељ мора да пружи ученицима емоционалну, социјалну и интелектуалну подршку, а однос између њега и ученика мора да буде сараднички и флексибилан с јасно одређеним правилима рада, понашања и међусобног уважавања.
Важна улога учитеља је и праћење, вредновање и оцењивање. Учитељ мора да пружи потпуну и правовремену информацију о успешности учења и напретку ученика у циљу његовог усмеравања у том процесу, али и као подстицај и охрабрење да би се повећало самопоштовање и успешност као важан предуслов индивидуалног напретка. Ради остваривања потенцијала свакога ученика индивидуализација поучавања изузетно је важна јер ученици васпитно-образовне исходе савлађују различитим темпом, имају различите могућности, интересе и сличности те нивое предзнања.
Неки исходи могу да се остваре радом на пројектима, у ванучионичким активностима, у сарадњи са школским библиотекарем у библиотеци и установама у окружењу те применом приступа учењу откривањем (истраживачко учење, дебатне групе, пројектни рад). Пројекат може да укључује самостално или вођено истраживање различитих материјала и информација, употребу различитих комуникацијских технологија, предавање уживо из градова које ученици упознају и истражују (Скајп, вебинар, конференцијска веза и слично). Искуствено учење нуди учитељу могућност употребе практичних радова и приказа традиције, обичаја, домаће радиности, традиционалне кухиње у свакодневном животу. На тај начин могу да се стварају збирке сликовног материјала, куварице, албуми фотографија, збирке игара и обичаја.
Ученицима треба понудити могућност примене различитих компјутерских програма, игара и апликација које подстичу креативност и креативно стваралаштво из уметничког подручја те развој креативне интелигенције при чему могу да примене своје знање. Примена информационо-комуникацијске технологије може да послужи за подстицање и активније укључивање ученика у пројекат и саму наставу, а тиме и развој вештина и стратегија учења. У остваривању исхода ликовног подручја пожељно је да се користе природни материјали и еколошки моменат у смислу рециклирања различитих материјала.
У учење и поучавање укључено је да учитељ одређује број књижевних текстова према броју часова у недељи и према доступности текстова, водећи рачуна о жанровској заступљености текстова (поезија, проза, драма), разноликој тематској заступљености повезујући их с интересима ученика и његовом животном стварношћу. Ученик чита најмање једно дело годишње према властитом избору. Препоручује се избор више кратких књижевних текстова примерених узрасту ученика. Уз избор дела српских аутора у вишим разредима препоручује се и упознавање ученика с делима завичајних аутора и завичајне народне књижевности ради упознавања богатства и разноврсности књижевног стваралаштва свог завичаја те мотивације у стваралачком изражавању ученика. У стваралачком изражавању ученика и стварању властитог компаративног речника остваривање исхода се прати, али не подлеже вредновању.
За повезивање предмета са свакодневним животом примењује се учениково искуство, изворна стварност и све што можемо да употребимо као материјал или извор знања из учениковог окружења. Уз изворну стварност и уџбенике, служе се и интернетом, енциклопедијама, дечјим часописима, актуелним информацијама из медија, сарадњом с разним особама, установама и другим.
Окружење у ком се одвија процес учења побуђује занимање ученика, одржава мотивисаност за учење и подстиче на активност. Различита окружења, у учионици и ван учионице, доприносе богатству искуства и успешности учења. Искуство првог активног учења дете стиче у непосредном окружењу и с онима који живе у њему – у својој породици у којој би требали да се поставе темељи за учење. Учење откривањем основ је за разумевање виших апстрактних појмова.
Информационо-комуникацијска технологија омогућава нам и повезаност с ученицима или стручњацима у другим местима и различитим деловима државе и/или Европе. Позитивно и подстицајно окружење за учење остварује се и међусобним поверењем и уважавањем учесника у процесу учења, договарањем правила и узајамним помагањем. Осећај сигурности код ученика подстиче активност и квалитетније резултате рада.
Одређивање времена потребног за реализацију појединих исхода део је аутономије учитеља и зависи од потенцијала разредног одељења као целине те о интересима, сличностима и вештинама ученика да усвоје прописана знања и развију вештине за поједини разред који самостално израђује сваки учитељ.
Учитељ има слободу да примени различите начине организације рада и учења као што је рад у пару, групни рад, мале истраживачке групе, сарадничко учење уз комбиновање и груписање ученика како би што боље искористио потенцијале свих у разреду и осигурао успех свакога ученика и развој његове личности. Међувршњачким учењем и поучавањем ученик стиче и примењује знања и вештине, развија социјалну осетљивост, размењује мишљења и ставове, активно учествује и мотивисан је за учење и сарадњу.
Важно је да се сваки облик груписања ученика унапред испланира с јасно одређеним упутствима, задацима и циљем те да се прати напредак сваког појединца у групи и рад групе у целини на темељу различитих метода самовредновања и вредновања.
У зависности од броја ученика укључених у наставу српског језика и културе у поједином разредном одељењу, могу да се организују комбиноване групе ученика.
Свако разредно одељење садржи одређене потенцијале које учитељ мора да препозна и да примени за успешније учење. Приликом планирања учења и поучавања треба водити рачуна о разредном одељењу као целини, али и о ученицима као појединцима који знања, вештине и ставове стичу на себи својствен начин. Учитељ мора да буде свестан да су ученици различити и своје поучавање да прилагоди различитим стиловима учења.
Настава српског језика и културе поучава се унутар сатнице од два до пет часова недељно те се према броју часова прилагођава обимност наставних тема и број текстова. Документ који представља курикулум Српског језика и културе по Ц моделу израђен је на бази од три часа која су узета као средња вредност. Васпитно-образовни рад на језику и писму националне мањине обављају наставници из реда националне мањине који потпуно владају језиком и писмом националне мањине. Препорука је да се обезбеди посебна учионица или кабинет, али ако нема могућности за посебну учионицу, кабинет или неки други стални простор, пожељно је да се учитељу обезбеди могућност излагања радова, цртежа и плаката које су израдили ученици на паноима унутар или испред учионице у којој се одвија настава. Такође, пожељно је и успостављање наставе у струковним школама уз прилагођавање курикулуму струковних школа.
У остваривању исхода наставе српског језика и културе нужна је и сарадња с удружењима и друштвима која се брину о очувању националне културе Срба, културно-уметничким друштвима, локалном заједницом и сличним организацијама. Те организације могу да пруже подршку приликом набавке наставних материјала, звучних записа, текстова, књига и видео материјала на српском језику.
Да би се задовољиле васпитно-образовне потребе ученика с потешкоћама, курикулум се прилагођава у складу са смерницама Оквира за подстицање и прилагођавање искустава учења те вредновање достигнућа деце и ученика с потешкоћама.
Да би се задовољиле васпитно-образовне потребе надарених ученика, курикулум се прилагођава у складу са смерницама Оквира за подстицање искустава учења и вредновање достигнућа надарене деце и ученика.
Г. ВРЕДНОВАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИХ ИСХОДА У НАСТАВНОМ ПРЕДМЕТУ СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА (МОДЕЛ Ц)
Вредновање у предмету Српски језик и култура (модел Ц) служи за сакупљање информација о достигнућима и напредовању ученика, као помоћ и мотивација у побољшању учења и као повратна информација учитељу о успешности стратегија и метода рада које је применио. Учитељ вредновање треба да планира изузетно пажљиво, као део процеса учења и поучавања, да га усклади с циљевима и очекиваним исходима учења те да га, због сложености садржаја и активности у овом предмету, спроводи поштујући когнитивну, друштвено-афективну и психомоторну јединственост и интересе сваког ученика.
Елементи вредновања у учењу и поучавању наставног предмета Српски језик и култура произлазе из васпитно-образовних исхода концептуализованих у три домена: Говорим и пишем, Читам и стварам и То сам ја, указујући на различите аспекте знања, умења и вештина ученика.
Елементи вредновања јесу:
1. говорење
2. читање и писање
3. усвојеност знања
4. истраживачке вештине и стваралачке способности.
Елеменат говорење обухвата способност активног служења стандардним српским језиком у усменој комуникацији с учитељом, другим ученицима и изворним говорницима српског језика. Овај елеменат вреднује се у свим доменима учења и поучавања Српског језика и културе систематским праћењем и процењивањем напредовања сваког ученика кроз учестали контакт свих говорника и активним служењем српским језиком.
Елеменат читање и писање обухвата усвојеност знања и развијеност вештина у служењу стандардним српским језиком кроз читање и писање, а исказује се нумеричком оценом.
Елеменат усвојеност знања обухвата чињенично, концептуално и процедурално знање, односно познавање и разумевање књижевних те историјских и географских садржаја (завичај и Србија), а исказује се нумеричком оценом.
Елеменат истраживачке вештине и стваралачке способности обухвата вредновање истраживачких вештина и стваралачких способности ученика у свим доменима, праћењем активности ученика и/или резултата тих активности.
У свим доменима примењују се три приступа вредновању: вредновање за учење, вредновање као учење и вредновање наученог.
Вредновање за учење спроводи се континуираним праћењем индивидуалних и групних активности ученика (провера разумевања и учениковог напредовања циљаним питањима, представљање радова ученика и њихових пројеката, опажања активности и понашања ученика током учења и поучавања), а служи за унапређивање и планирање будућег учења и поучавања. Вредновање за учење не резултира нумеричком оценом, већ квалитативном повратном информацијом о току процеса учења и размени искустава о процесима учења те усвојености знања, вештина и ставова. Тренутна достигнућа ученика упоређују се с његовим претходним достигнућима, а не са другим ученицима. Мотивише ученике на даљи рад.
Вредновање као учење подразумева активно укључивање ученика у процес вредновања, а спроводи се поступцима који обухватају самовредновање и самопроцену ученика, као и ученичко вредновање и процену радова других ученика, чиме се ученици подстичу на овладавање стратегијама планирања властитог напредовања у усвајању знања, вештина и ставова ради постизања самосталности и преузимања одговорности за властито учење. У процесу вредновања као учења ученик процењује властито разумевање и познавање различитих поступака и метода којима развија способност учења стратегија учења, што је у овом предмету врло важно због бројних садржаја који се ученику нуде у сва три домена, а због кратког времена немогуће их је све остварити на настави, стога је на ученику да одабере садржаје које ће самостално, према властитом интересу, дубље да истражује и учи.
Вредновање наученог подразумева процену нивоа усвојености знања и развијености вештина у односу на дефинисане васпитно-образовне исходе, њихову разраду те нивое усвојености. Резултира нумеричком оценом. Спроводи се континуирано, током или на крају одређеног планираног периода. Потребно је комбиновати писмено и усмено вредновање. Могу да се примене питања и задаци објективног типа те задаци са слободним одговорима. Препоручују се и аутентични задаци којима ученици могу да изразе властиту креативност и интерпретацију, а то су израда плаката, дневника, цртежа, сценарија, играње улога, истраживачки радови и др.
На крају наставне године закључна (пр)оцена обликује се на темељу што више различитих информација о усвојености васпитно-образовних исхода код ученика. Иако распоређени у три домена, исходи у овом предмету обухватају садржаје из бројних подручја (језик, књижевност, историја, географија, ликовна и музичка култура), зато ће ученици према својим интересима и сличностима да покажу стечене компетенције на начин на који то њима највише одговара уз уважавање показатеља о учениковој већој или мањој склоности према одређеноме подручју. Стога закључна (пр)оцена није аритметичка средина појединачних оцена, већ је показатељ учениковог напретка у учењу и развијености вештина. За (пр)оцену у одређеној мери могу да се узму у обзир докази сакупљени вредновањем за учење (нпр. ученички радови и пројекти). Закључна (пр)оцена произлази из свих елемената вредновања у препорученом односу њиховог удела:
• говорење 30 %
• читање и писање 30 %
• усвојеност знања 20 %
• истраживачке вештине и стваралачке способности 20 %.
Уз оцену у предмету учитељ даје процену нивоа развијености генеричких компетенција: одговорност, самосталност, самоиницијативност, комуникација и сарадња.
ПРЕДЛОГ ТЕКСТОВА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ
Предлог текстова за 1. разред основне школе
Првак, Десанка Максимовић
На излету, Симеон Маринковић
Китова беба, Гвидо Тартаља
Чик погоди, Јован Јовановић Змај
Успаванка до девет, Григор Витез
Добар ђак, Јован Јовановић Змај
Лисица и гавран, народна басна
Промућурна песма, Драгомир Ђорђевић
Четири девојчице, Драган Лукић
Лек, Момчило Тешић
Нема за мачке школе, Григор Витез
Зец и вук, Тома Славковић
Ја сам чудо видео, шаљива народна песма
Два јарца, Доситеј Обрадовић
Две козе, Доситеј Обрадовић
Ветар сејач, Мира Алечковић
Јесења песма, Душан Радовић
Хлеб, Владимир Андрић
Јабука, Драган Лукић
Да ли ми верујете, Душан Радовић
Заврзлама, Мирослав Антић
Са мном има нека грешка, Влада Стојиљковић
Врабац и мачка, Јован Јовановић Змај
Мудри дедица, народна прича
Зимска песма, Јован Јовановић Змај
Божић штапом бата, народна песма
Свети Сава и ђаци, народна прича
празничне песме
Пада снег, Петар Стокић
Пас и кућа, народна прича
Пас и његова сенка, народна прича
Санке, Гвидо Тартаља
Бајка о лабуду, Десанка Максимовић
Шапутање, Драган Лукић
Ау што је школа згодна, Љубивоје Ршумовић
Песме о знаковима, Ранко Симовић
Голуб и пчела, народна прича
Пролеће, Воја Царић
Киша, Драгомир Ђорђевић
Први лептир, Момчило Тешић
Кад пролеће дође, Божидар Тимотијевић
Свет, Јован Јовановић Змај
Илустративница, Божидар Тимотијевић
Славујак, народна песма
Мачак и вук, народна прича
Зечићи, Миленко Ратковић
Дете и лептир, Јован Јовановић Змај
Вуку Караџићу, Ранко Симовић
Рђава шала, народна прича
Пред огледалом, Андра Франићевић
Две руке, Душан Радовић
Деда и репа, руска народна прича
Мати, Јован Јовановић Змај
Бака, Десанка Максимовић
Јежев одговор, Бранко Ћопић
Хвалисави зечеви, Десанка Максимовић
Тужибаба, Душан Радовић
Први дан у школи, Бранко Ћопић
Песма ђака првака, Бранко Ћопић
Таши, таши, Јован Јовановић Змај
Мали коњаник, Јован Јовановић Змај
Орашчићи-палчићи, Десанка Максимовић
Добар друг ти вреди више, Перо Зубац
Сеница и дрво, Петар Стокић
Смешна прича, Драган Лукић
Пачја школа, Јован Јовановић Змај
Лав и миш, Езоп
Неће увек да буде први, Александар Поповић
избор из народне епике (шаљиве приче, пословице, загонетке, брзалице, питалице)
избор из илустрованих енциклопедија и часописа за децу
Предлог текстова за 2. разред основне школе
Добри пријатељи, Јован Јовановић Змај
Кад би мени дали, Бранислав Црнчевић
Доживљаји мачка Тоше (одломак), Бранко Ћопић
Смешно чудо, шаљива народна песма
Кад би дрвеће ходало, Григор Витез
Храбар дечак, Алекса Микић
Хвала, Јован Јовановић Змај
Чуо сам, Добрица Ерић
Шаренорепа, Гроздана Олујић
Дете, Љубивоје Ршумовић
Тајна, Мирослав Антић
Пардон, Драган Лукић
Два јарца, Душко Трифуновић
Во и миш, народна басна
Прича о незахвалном мишу, Душан Радовић
Марко Краљевић и орао, народна песма
Звали магарца на свадбу, народна прича
Зна он унапред, Гвидо Тартаља
Пера као доктор, Јован Јовановић Змај
Болесник на три спрата, Бранко Ћопић
Сликарка зима, Десанка Максимовић
Једнога дана, Љубивоје Ршумовић
Мајка Јову у ружи родила, народна песма
Два писма, Александар Поповић
Седам прутова, народна приповетка
Најлепша реч, Мира Алечковић
Стара бака, Јован Јовановић Змај
Медведичин син, Бранко Ћопић
Висибаба и развигор, Бранко Ћопић
Шума зове, Момчило Тешић
Зец на спавању, шаљива народна прича
Шаргарепа, Владимир Андрић
Пролећно јутро у шуми, Момчило Тешић
Школа, Драган Лукић
Свети Сава и млад човек, Симеон Маринковић
Жабља басна, Љубивоје Ршумовић
Кад сам био велики, Мирослав Антић
Зец и возач, Божидар Тимотијевић
Бик и зец, народна басна
Мали воз, Гроздана Олујић
Кад почне киша да пада, Стеван Раичковић
Пргав момак, Влада Стојиљковић
Коњ и магаре, према Доситеју Обрадовићу
Патак и жабе, Јован Јовановић Змај
Дај ми крила један круг, Владимир Андрић
Материна маза, Јован Јовановић Змај
Сади дрво, Јован Јовановић Змај
Сто вукова, Григор Витез
Светлост у кући, народна прича
Јелен, Добрица Ерић
Маја код зубара, Стојанка Грозданов-Давидовић
Прича о малом прсту, Душан Радовић
избор из Антологије српске поезије за децу (приредио Душан Радовић)
избор из енциклопедија и часописа за децу
Предлог текстова за 3. разред основне школе
Моје село, Добрица Ерић
Ко где станује, Милан Мишић
Септембар, Душан Костић
Медвед и лисица, народна басна
Бајка о извору, народна бајка
Љутито мече, Бранислав Црнчевић
Магарац у лављој кожи, Доситеј Обрадовић
Самоћа, Бранко В. Радичевић
Мачак отишао у хајдуке, Бранко Ћопић
Марко Краљевић и бег Костадин, народна песма
Писак локомотиве, Миленко Ратковић
Тражим поштовање, Владимир Андрић
Ветар и сунце, народна приповетка
Зима, Душан Васиљев
Свети Сава и сељак без среће, народна прича
Први снег, Војислав Илић
Чардак ни на небу ни на земљи, српска народна бајка
Љубавна песма, Милован Данојлић
Шта је највеће, Мирослав Антић
Чудноват свјетски путник, Бранко Ћопић
Лед се топи, Александар Поповић
Пролећница, Јован Јовановић Змај
Песма о цвету, Бранко Миљковић
Звезда ругалица, Весна Алексић
Прича о Раку Кројачу, Десанка Максимовић
Домовина се брани лепотом, Љубивоје Ршумовић
Зебе плашљивице, Десанка Максимовић
Вук и јагње, народна басна
Свијету се не може угодити, народна приповетка
Шта је отац, Драган Лукић
Циц, Бранко Радичевић
Изокренута прича, Бранко Ћопић
Зечеви нису најстрашљивији, српска народна приповетка
Додир школе, Слободан Станишић
Женидба врапца Подунавца, шаљива народна песма
Једна смешна песма, Душан Радовић
Зашто он вежба, Душан Радовић
Двије сеје брата не имале, народна песма
Славуј и сунце, Добрица Ерић
Бајка о белом коњу, Стеван Раичковић
Замјена, Бранко Ћопић
У новом капуту, Јован Јовановић Змај
Мали брата, Јован Јовановић Змај
Башта сљезове боје, Бранко Ћопић
Марко Краљевић и вила, народна песма
Никад два добра, Јованка Јоргачевић
научно-популарни и информативни текстови
избор из књига, енциклопедија и часописа за децу
Предлог текстова за 4. разред основне школе
Друг другу, Драган Лукић
Босоноги и небо, Бранислав Црнчевић
Свитац пшеничар и воденичар, Добрица Ерић
Хајдуци, Бранислав Нушић
Бајка о дечаку и Месецу, Бранко В. Радичевић
Наджњева се момак и девојка, народна песма
Јесен, Војислав Илић
Од пашњака до научењака, Михајло Пупин
Позно јесење јутро, Исидора Секулић
Кад смо били деца, Исидора Секулић
Отац свира виолину, Весна Видојевић-Гајовић
Златна рибица, Душко Трифуновић
Прва љубав, Бранислав Нушић
Стефаново дрво, Светлана Велмар-Јанковић
Мјесец и његова бака, Бранко Ћопић
Пепељуга, српска народна бајка
Пепељуга, Александар Поповић
Јуначка песма, Мирослав Антић
Циганин хвали свог коња, Јован Јовановић Змај
Стари Вујадин, народна песма
Звездане луталице, Гроздана Олујић
Виолина, Мирослав Демак
Теслин мачак, Миодраг Новаковић
Кроз васиону и векове, Милутин Миланковић
Трешња у цвету, Милован Данојлић
Мрав доброг срца, Бранислав Црнчевић
Најбоље задужбине, народна прича
Јетрвица адамско колено, народна песма
Јеленче, народна песма
Град, Јанко Веселиновић
Има једна Марија, Драгомир Ђорђевић
Бели вук, Војислав Царић
Аждаја свом чеду тепа, Љубивоје Ршумовић
Златно јагње, Светлана Велмар-Јанковић
Ропство Јанковић Стојана, народна песма
Златна јабука и девет пауница, српска народна бајка
научно-популарни и информативни текстови
избор из књига, енциклопедија и часописа за децу
Предлози текстова за 5. разред основне школе
Вила зида град, народна песма
Ђачки растанак (одломак), Бранко Радичевић
Песма о песми, Јован Јовановић Змај
Зимско јутро, Војислав Илић
Домовина, Душан Васиљев
Поље, Јован Дучић
Покошена ливада, Десанка Максимовић
Лето на висоравни, Стеван Раичковић
Шашава песма, Мирослав Антић
Вашар у Тополи, Добрица Ерић
Свети Саво, народна песма
Женидба Душанова, народна песма
Српска дјевојка, народна песма
Еро с онога света, народна приповетка
Поход на мјесец, Бранко Ћопић
Међедовић, народна приповетка
Дјевојка цара надмудрила, народна приповетка
Прва бразда, Милован Глишић
Чича Јордан (одломак), Стеван Сремац
Хајдуци, Бранислав Нушић
Тврдица (одломак), Јован Стерија Поповић
Није вјера тврда у јачега, народна басна
Мостови, Иво Андрић
Небеска река, Гроздана Олујић
Дечак и пас, Данило Киш
Кирија, Бранислав Нушић
Капетан Џон Пиплфокс
Биберче, Љубиша Ђокић
Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Хајдук на Дунаву, Градимир Стојковић
обредне народне календарске песме
епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима)
народне питалице, загонетке, пословице
народне бајке, новеле, шаљиве приче и приче о животињама
научно-популарни и информативни текстови
Моји изуми, Никола Тесла
Успомене, доживљаји, сазнања (избор), Милутин Миланковић
Предлог текстова за 6. разред основне школе
Чудесна справа, Бранко Ћопић
Орлови рано лете, Бранко Ћопић
Чудесни свитац, Добрица Ерић
Свети Сава, Војислав Илић
Савин монолог, Десанка Максимовић
Прича о светом Сави, Матија Бећковић
Најопаснија звер прашуме, Тибор Секељ
Аска и вук, Иво Андрић
Седефна ружа, Гроздана Олујић
Краљ и чобанин, народна приповетка
Јаблан, Петар Кочић
свадбена народна лирика
народне пословице о знању и мудрости
породичне народне лирске песме
епске народне песме о Косовској битки
Молитва, Милутин Бојић
епске народне песме о Марку Краљевићу
Хајдук Станко, Јанко Веселиновић
Наслеђе, Милан Ракић
О пореклу, Десанка Максимовић
Бели анђео из Милешеве, Вук Милатовић
О, класје моје, Алекса Шантић
Село, Јован Дучић
Водопади Крке, Милош Црњански
Географија, Бранислав Нушић
Предлог текстова за 7. разред основне школе
Подне, Јован Дучић
Мртво море, Радоје Домановић
Кашика, Антоније Исаковић
Глава шећера, Милован Глишић
Кажи ми, кажи (Ђулићи), Јован Јовановић Змај
Светли гробови, Јован Јовановић Змај
Међу својима, Владислав Петковић Дис
Крвава бајка, Десанка Максимовић
Јабука на друму, Вељко Петровић
Покондирена тиква, Јован Стерија Поповић
На Газиместану, Милан Ракић
Кањош Мацедоновић, Стефан Митров Љубиша
Живот и прикљученија, Доситеј Обрадовић
Прича о кмету Симану, Иво Андрић
Иво Сенковић и ага од Рибника, народна епска песма
Мали Радојица, народна епска песма
Поп Ћира и поп Спира, Стеван Сремац
Народни посланик, Бранислав Нушић
избор из усмене књижевности српског народа
Предлог текстова за 8. разред основне школе
Србија, Оскар Давичо
Отаџбина, Ђура Јакшић
Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић
Горски вијенац (одломак), Петар Петровић Његош
Јама, Иван Горан Ковачић
Очију твојих да није, Васко Попа
Сеобе I (одломак), Милош Црњански
Деобе (одломак), Добрица Ћосић
Кроз мећаву, Петар Кочић
Долап, Милан Ракић
Увела ружа, Борислав Станковић
Петријин венац, Драгослав Михаиловић
Женидба Милића барјактара, народна песма
Почетак буне против дахија (одломак), народна епска песма
Немушти језик, народна приповетка
Свети Сава и два супарника, народна приповетка
Сумњиво лице, Бранислав Нушић
Доживљаји Николетине Бурсаћа, Бранко Ћопић
избор из савремене српске поезије и прозе
избор из усмене књижевности српског народа
ПРЕПОРУЧЕНЕ ВРСТЕ ТЕКСТА ПО РАЗРЕДИМА (ОСНОВНА ШКОЛА)
| 1. разред |
прича са сликама, кратка приповетка, бајка, дечја песма, кратки скеч, загонетка, народне песме − спаванке |
| 2. разред |
прича са сликама, кратка прича, бајка, дечја песма, кратки скеч, загонетка, пословица, басна, народне песме |
| 3. разред |
прича, приповетка, бајка, басна, лирска песма, загонетка, скеч |
| 4. разред |
песма, прича, приповетка, бајка, басна, скеч, дечји роман |
| 5. разред |
песма, бајка, басна, прича, анегдота, скеч, роман за децу и младе |
| 6. разред |
песма, прича, приповетка, бајка, роман за децу и младе, усмена књижевност, песме и приче савремених завичајних аутора |
| 7. разред |
песма, прича, приповетка, роман, аутобиографија, драмски текст |
| 8. разред |
песма, прича, роман, предања, комедија |